Nakon razvoda, muž je dao svojoj, sada već bivšoj supruzi, samo jedan dan da se iseli.
Spakovavši svoje stvari, ona je rešila da priredi sebi opraštajnu večeru: poslednji put je sela za ogroman, prelep trpezarijski sto, upalila je sveće, pustila opuštajuću muziku i servirala sebi večeru. Na stolu su bili škampi, kavijar i boca Šardonea.
Završivši sa jelom, uzela je nekoliko polupojedenih repića škampa, poumakala ih u kavijar i stavila ih u garnišne za zavese u svim sobama svoje, sada već bivše kuće.
Muž je sa svojom novom devojkom bio neverovatno srećan prvih nekoliko dana.
Ali, uskoro, u celoj kući pojavili su se neprijatni mirisi. Uradili su sve šta se moglo uraditi u kući: čistili, brisali, prali, luftirali, uradili deratizaciju, čak su promenili podove i prekrečili zidove…
Potrošili su veliku količinu novca da bi se oslobodili ovog zla.
Ali, ništa nije delovalo… Miris je bio prisutan, i svakim danom postajao sve gori. Prijatelji su prestali da ih posećuju, vadivši se na različite razloge.
Napokon su rešili da prodaju ovu smrdljivu kuću i kupe drugu. Prošao je mesec, ali nisu uspeli da pronađu kupca. Morali su prilično da se zaduže u banci da bi kupili novu kuću, jer nisu prodali staru.
Bivša žena ga je pozvala posle mesec dana, čisto da vidi kako je.
Ispričao joj o svom problemu sa prodajom kuće, ne ulazeći naročito u detalje. Ona mu je rekla da joj nedostaje ta kuća i da bi volela da je otkupi. Muškarac se brže -bolje složio sa cenom, koja je bila najminimalnija moguća.
Nedelju dana kasnije, zadovoljan, stajao je i smešio se, posmatrajući kako radnici tovare njegove stvari da ih presele u novu kuću… Sve, uključujući i garnišne za zavese…