Postporođajna depresija je stanje koje može da se javi nakon svake trudnoće (ne nužno i samo nakon prve) i javlja se tokom prve godine nakon porođaja.
Ona predstavlja za majku teško emotivno stanje koje uključuje osećanja tuge, bespomoćnosti, nezainteresovanosti za dete i za dešavanja oko sebe, beznadežnost, i često je praćeno osećanjem krivice i stida.
Važno je razlikovati je od sasvim zdravih, iako neprijatnih, reakcija nakon porođaja i od nekih težih stanja kao što je postporođajna psihoza.
Postporođajna depresija nije neraspoloženje, nezainteresovanost, uznemirenost, tuga, ljutnja i druge neprijatne emocije koje žena oseća nakon porođaja, a koje nisu jako intenzivne i koje ne traju predugo.
Nakon porođaja nivo hormona estrogena i progesterona se za kratko vreme (nekoliko dana) višestruko smanjuje i naglo se vraća na nivo pre trudnoće, što samo po sebi značajno utiče na raspoloženje. Osim toga, u roku od nekoliko sati promenilo se mnogo u životu žene. Ona odjednom treba da brine o novorođenoj bebi na drugačiji način nego što je to trebala za prethodnih devet meseci.
Lekari i osoblje, rodbina oko nje i ona sama od sebe ima raznorazna očekivanja, od toga kako treba da se ponaša do toga kako treba da se oseća i kako da razmišlja u novonastaloj situaciji.
Ukoliko ona ima drugačija osećanja od onih koja se od nje očekuju, pogotovo od onih koja ona sama od sebe očekuje, tada je neminovno da se oseti loše.
Na primer, mnogim majkama je potrebno vreme da zavole svoju bebu, to se ne dešava odmah, ali ako one očekuju od sebe da se to desi čim ugledaju svoju bebu, velika je verovatnoća da će osetiti krivicu i stid. Neispavanost, bolovi i umor sami po sebi doprinose lošem raspoloženju…
