Krajem 1982, šest godina pre nego što je preminuo, čuveni glumac i boem izrazio je poslednju volju.
U plejadi velikih glumačkih imena, različitih po senzibilitetu i karakteru, Pavle Vuisić je štrčao. Bio je drugačiji od svih. Ismevao je smrt i bolest, stvari o kojima malograđani nerado govore. Kad je u jednom dnevnom listu osvanula vest, zapravo dezinformacija, kako je preminuo, Paja, već načetog zdravlja, uzeo je parče hartije i olovku kako bi napisao testament ne bi li preduhitrio smrt i njene nevešte beležnike u dnevnim novinama.
Testament čuva njegova supruga Mirjana, koja ga je javnosti predstavila putem knjige “Posle fajronta”, biografije Paje Čuture autora Aleksandra Đuričića.
Testament Pavla Vuisića, rođenog od majke Radmile i oca Miša, koji dana prvog novembra 1982. godine, pri čistoj svesti i zdravoga uma sastavlja ovu poruku. Mirjani, ženi mi, sve što imam za slučaj da odapnem, ostavljam, s tim da razumno rasproda ili otuđi imovinu moju, odnosno svoju, a ako ne bude u stanju da imovinom raspolaže, da to samo sud može uraditi. Mirjana, ako posle mene ostane, ima da me sahrani sa svim adetima i čestima crkve pravoslavne, sa šest popova da se pred mojim telom vide i čuju.
Sahraniti me ima u grobnicu našu, govor posmrtni ili slično da se čuo nije. Ovih šest popova, koje za inat hoću, da se ono što se oko groba radi, rade i ćute. Neka u sebi pevaju. Pošto mislim mreti, što bih i onako sve ovo pisao, još da vas zamolim da mi niko nikakav govor, niti jedne reči ne progovori, jer ću se u grobu prevrnuti i ne samo prevrnuti, već i ustati iz groba da ga noću morim i da mu, njemu i svima, koliko ih je na svetu, jebem mater -napisao je svojeručno Pavle Vuisić.
Preminuo je 1. oktobra 1988. u Beogradu.
nadlanu.com
