Ali Kembel, Life coach instruktor, autor knjige “Više od seksa”, tvrdi da pogledi bez sumnje otkrivaju da li je neko za vas zainteresovan seksualno. Tvrdi da je ključno prvih 45 sekundi od trenutka kada se muškarac i žena vide.
Ukoliko žena prvo pogleda u pod, a zatim pogledom “prošara” po prostoriji, i, na kraju, ponovo pogleda u mušškarca, vrlo jasno je pokazala da je seksualno zainteresovana za njega. Ako žena skrene pogled u prvih 45 sekundi, pa zatim ponovo pogleda u muškarca, i to direktno u oči, i to je, takođe, siguran znak da ga želi.
Pogledi skrenuti u stranu ili nagore, poručuju vam da ste joj dosadni. Takođe, ako vas žena kratko pogleda u oči, a zatim refleksno pogleda prema gore ili nastavi da vas posmatra, ali gleda “kroz vas”, nemate previše šansi.
Osim što je iritantno ako nas neko kome pričamo ne gleda, to je i vrlo neučtivo, tvrde stručnjaci za ponašanje. Istraživanja pokazuju da kada vas sagovornik ne gleda, a nešto vam govori, to umanjuje značaj njegovih reči za čak 65%, pa nećete obratiti pažnju i vrednovati njegovu priču čak i ako je izuzetno zanimljiva ili informativna. To je ponašanje koje ubedljivo najviše iritira ljude. Jedna anketa pokazala je da ljudi najviše mrze kada ih nego “ignoriše” pogledom tokom razgovora.
A posebno osobe koje mnogo trepću! Ispitanici su te pokrete doživeli kao da ih sagovornik “briše” iz misli i to im i pokazuje. “Normalno” treptanje je od 6 do 8 treptaja u minuti, a sve više od toga jako nervira i dekoncentriše sagovornike, pokazuju istraživanja.
Oči su “prozori duše” i najpouzdaniji signali komunikacije jer “rade” potpuno nezavisno od tela, tvrde stručnjaci. One nam otkrivaju i kako funkcioniše nečiji um, jer smer u kojem neko upućuje poglede ukazuje koju stranu mozga koristi, kako “pristupa” svom pamćenju, kakvu energiju emituje i kakve osećaje u njemu izazivamo. Zbog toga nam je veoma teško da određene ljude gledamo u oči, dok nam pogledi sa nekim drugim prijaju i čine da se osećamo lepo.
[otw_is sidebar=otw-sidebar-13]Ukoliko se nečiji pogled susretne sa vašim često, odnosno ispuni oko dve trećine vremena koje ste zajedno proveli, to može značiti samo jedno – da ste njemu ili njoj jako prijatan sagovornik. Međutim, obratite pažnju i na zenice, jer ukoliko su sužene, pomenuti efekat se briše, i osoba koja vas gleda neprijateljski je raspoložena. Sužene zenice šalju vam poruku da vas neko izaziva, da želi da se raspravlja ili je ljut. To je poznati “pogled koji nišani” ili “zmijske oči”. Takođe, sužene zenice ukazuju na zabrinutost. Sa druge strane, kada smo ushićeni, srećni, kada vidimo nekoga koga volimo ili nam prija ono što slušamo, zenice se šire. Kada se previše uzbudimo zenice mogu da se rašire tako da budu četiri puta veće nego obično.
Kada žena gleda muškarca koji je zanima ili kojeg voli njene zenice duplo su šire nego što su inače. Deca, takođe, imaju šire i krupnije zenice koje im je priroda “dala” kako bi lakše privukla pažnju i naklonost odraslih.
Takođe, i obrve mogu biti prilično dobar putokaz. Podignute su znak da se neko interesuje za ono što govorite, dok su spuštene znak slabog zanimanja.
Stručnjak za govor tela Majkl Argul tvrdi da se kontaktom očima čak može izazvati ljubav! Naime, da biste izgradili prisnu vezu sa nekim, da biste izazvali prijatna i nežna osećanja, čak i ljubav, vaši pogledi trebalo bi da se susreću od 60% do 70% vremena koje provodite zajedno. Dugi pogledi slaće tom nekom poruku da ga volite i njegova podsvest će polako početi da razvija naklonost ka vama.
I OČI NEKAD LAŽU!
Kada gledamo, mi ustvari ne vidimo samo očima, već i razumom, koji nam pomaže da događaje koje gledamo shvatimo. Situacije koje posmatramo doživljavamo kroz iskustva koja smo proživeli i kroz ubeđenja koja negujemo, što nam pomaže da izbegnemo “zbunjenost”. Međutim, ponekad to i bitno “menja” ono što smo videli, a naučnici tvrde da zbog takvog funkcionisanja ljudskog mozga izjave očevidaca prilikom stresnih ili neprijatnih događaja vrlo često nisu tačne, ili se događa da ljudi koji su prisustvovali istom događaju daju potpuno drugačije opise.
Mozak ponekad “ulepšava” ono što gledamo i čemu prisustvujemo kako bi obradio neprijatne senzacije. Zato smo skloni da poričemo ono što smo videli svojim očima, jer nam je istina neprihvatljiva i, jednostavno, ne možemo da je “obradimo”. Tada počinjemo da stvaramo “slike” koje su drugačije od onih koje smo zapravo videli, a posle određenog vremena, tvrde stručnjaci, mozak počinje da usvaja te izmišljene “slike” i smešta ih u deo mozga kojim smo videli. Tako postajemo uvereni da smo videli ono što nismo ili obrnuto.
novosti.rs
