Mnogi misle da su zavist i ljubomora dva identična osećanja, ali zapravo se radi o dve različite emocije. Zavist proizlazi iz straha da vam nešto fali i zbog toga osoba A želi nešto što osoba B ima. Ljubomora je rezultat straha da ćete izgubiti nešto što već imate pa se npr. osoba A boji se da će da izgubi osobu/stvar B zbog osobe/stvari C. Obe emocije su rezultat kompetitivnosti koju osećamo prema drugim ljudima, a krivicu za to možemo slobodno da bacimo na naše životinjske instinkte i biologiju. Naime, sisare serotonin motiviše da se osećaju dobro kada ispadnu bolji u poređenju s drugima.
1. Zavist i ljubomora više govore o nama nego o osobi prema kojoj osećamo te emocije. Ljudi u suštini žele da svi dobiju ono što će da ih usreći, a ove emocije javljaju se kada nama lično nešto fali ili nešto želimo, a ne možemo to da ostvarimo. Nipošto nije loše želeti nešto, samo treba taj osećaj drugačije da “kanališemo”.
2. Društvene mreže danas su glavni izvor zavisti i ljubomore. Moderno doba donelo nam je društvene mreže koje su postale jedan od najvećih okidača za ove negativne emocije. Na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru svakodnevno smo izloženi životima drugih ljudi, onome što želimo, ali nemamo tj. drugi ljudi to imaju.
3. Nemojte odmah da reagujete. Stručnjaci kažu da bi, kada osetimo da je nešto (ili neko) pokrenulo zavist i ljubomoru, trebalo da pričekamo 20 minuta pre nego što osuđivački komentišemo. Naime, toliko je vremena potrebno da se nivo stresa koju i tom trenutku osećamo vrati u normalu.
