Odlučile su da budu svoje, tek toliko da mogu da postavljaju uslove i budu pred drugima ono što žele.
One jesu same, ali ne sasvim, a i zašto bi kada toliko toga može da im završi neko drugi?
Ne predstavljaju se kao zlopamtila, kriju svoju sujetu, mada sve pamte a neretko i vraćaju. Znaju kada da puste suzu, podignu glas, jave se, odu, i za sve imaju objašnjenje.
Obično su spoj modernog i tradicionalnog, niti previše šljašte i skreću pažnju na sebe, niti se skrivaju, znaju tačno koliko, i dokle mogu. Niti su ispred svog vremena, mada misle da jesu, niti zaostaju.
U njima je gotovo savršeni spoj svega što se traži, i što je na ceni.
Ne žele da budu svuda prve, ali obavezno idu uz prve, ili iza prvih. Ne pokazuju se svuda, svima. Ne. To bi bilo uzaldno trošenje energije. Pokazuju se samo onda kada treba, i kome treba.
Znaju da nose sebe, i nisu toliko opsednute sobom. Da jesu, ne bi mogle tako dobro da vladaju situacijom i ljudima.
Najčešće su hedonisti, uživaju u vinu, muzici, razgovorima, ali ne preterano, i ne uvek, pogotovu ne sa svima. Tačno znaju koga treba da prihvate, a koga da odbiju, koga da privuku, a koga da izbegnu.
Tačno znaju granicu, i retko je prelaze, a kada je pređu to ne smatraju slabošću, već prilikom da potvrde dominaciju svoje ličnosti kojoj je toliko toga dozvoljeno.
Druge žene ih cene, ali ih ne vole, mada briga njih što ih ne vole. One rade sve ono što bi radile i druge, samo da mogu ili umeju.
Prekinule su brakove kada je trebalo, uhvatile korak sa životom, vremenom, realnošću, i ne pada im na pamet da se kriju iza nečijih leđa i gledaju u tuđe ruke.
Druge žene su osuđene na to, pomirene sa sudbinom, i otuda takva zavist, ali i skriveno poštovanje za hrabrost koju one nikada neće imati.
Žrtvuju se i za svoju decu, tajno rade u njihovu korist, a da to deca ni ne znaju. Sklapaju im poslove, pomažu pri školovanju, odabiru partnera. Od sinova prave sve ono što žene preziru kod muškaraca, a opet se u to zaljubljuju, i ludački trče za njima. Kod ćerki bude sve ono što su razvijale kod sebe, i što smatraju da prolazi.
Pripremaju ih za život, a ne za bajku. Navode ih kako da se snađu i pronađu, a ne da večito trče za drugima.
Kada dublje uđeš u unutrašnji život tih žena vidiš nešto drugo, ranjive su, i ne baš toliko srećne i ispunjene sobom. Ispod šminke i svih mogućih konvencija kriju se nežna krhka bića željna pažnje i nežnosti.
Ali, to nije važno, kažu one, važno je ono spolja, vidljivo svima, ono što sve oči vide, i ono što sve uši čuju.
Ono unutra namenjeno je ionako za posebne i odabrane, neretko sklonjeno od svih, dok je ono spolja magnet za svet, i odbrana od tog istog sveta.
Vešto skrojena maska koja treba da prikrije nedostatak pažnje i ljubavi, i nadoknadi nikad do kraja zadovoljenju želju za sigurnošću i toplinom.
Dve žene, u jednoj ženi…
Dve strane lica, na jednom licu…
Dva pravca na jednom putu, koji se retko kada, i retko gde, zauvek ukrste i idu zajedno.
Preuzeto sa: Stefan Simic
