Moja najdraža lepotice,
Ti s mrljama od suza, koje su naslikale tužne mozaike na tvom lepom licu. Ti s crvenim, natečenim nosom i očima koje su beskrajne lokve bola i očaja…
Vidim te. Bila sam ti.
Zato slušaj pažljivo što ću ti reći. Otkriću ti tajnu.
On nije vredan toga.
Ne možeš to možda da vidiš odmah, ali jednostavno nije.
A taj bol – moraš proći kroz taj grozan bol koja ti kida srce, jer bez tog bola nikada ne bi mogla u potpunosti da ceniš dar koji sudbina čuva za tebe.
Nije te ostavio zbog nje.
Otišao je jer je bilo vreme. Došlo je vreme kada je trebalo da se napravi mesto za sledeće poglavlje u tvom životu.
Morao se raščistiti put za poklon divne ljubavi koja čeka na tebe.
Ne možeš graditi novu kuću ako prvo ne porušiš staru. I baš kao i kod ruševne stare kuće, temelji tvog odnosa bili su slabi i to je bilo opasno.
Ona ga nije ukrala.
Ona te spasila. Spasila te od godina provedenih u pogrešnom odnosu s pogrešnim čovekom.
Ona te spasila od godina plača od kojeg bi na kraju zaspala.
Ona je objedinila godine bolaa i žaljenja u flaster kojeg brzo povučeš i taj bol verovatno nećeš zaboraviti u skorije vreme.
Ali, s vremenom ćeš zaboraviti, obećavam.
Ona nije bolja od tebe.
U stvari, ona je predator. Žena tako nesrećna sa svojim životom da mora da laže, krade i vara. To samo privremeno donosi ‘uspeh’.
Ubrzo će i ona svakog dana osećati ono što ti osećaš.
