Ona me hrani, oblači i živim pod njenim krovom i zbog toga sam joj zahvalan. Kada bismo sabrali kiriju, hranu, račune za struju i grejanje, moj finansijski dug bi prerastao studentski kredit. Taj kredit najbolje može da opiše moje trenutno stanje. Međutim, ona je toliko dobra da mi nije tražila ni cent.
Zajedno smo već pet godina, a nadam se da ćemo ostati i narednih 60. Ali, zdrava veza treba da predstvalja zajedničko delanje, a ne parazitiranje. Ja želim da budem riba koja pliva s njom, a ne školjka na trupu njenog broda. Ja sam sa njom zato što je volim, ali ako bih sada ostao sam, mogao bih samo da se vratim u svoju dečju sobu u kojoj su posteri Monti Pajtona i Simpsonovih. Ja Stefani dugujem 10.000 dolara.
Pripadnik bumerang generacije, koja se nakon koledža vraća na roditeljske jasle. Uspeo sam da izbegnem taj kliše. Uprkos tome što sam anksiozan zbog toga što sam nezaposlen, ja sam srećan, jer brinem o sebi. Ja ne mogu da zamislim da dok otvaram još jedan odgovor na konkurs moja porodica ne diše – čekajući.
Iskreno, više nisam tako uzbuđen kada mi stigne mejl o zaposlenju. U proseku, potrebno je 17 sekundi da obaveste da su odbili prijavu. Pre šest meseci Stefani i ja smo zajedno čitali poruke. Danas čak i ne razgovaramo, samo joj pošaljem sms u stilu “Firma ta i ta – još jedan odbijen”. Početkom godine je stopa nezaposlenosti bila najniža od 2009. godine. Stručnjaci raspravljaju koliko je to održiv trend, a svako od nas shvati da se privreda okreće, kada se konkretna ponuda pojavi u našem inboksu.
Za sada ja uživam u kućnim poslovima. Ja sam odredio da svakog četvrtka čistim kupatilo, tako misli skrenem na posla sata vodeći računa da li sam dobro uglancao pločice. Onda postavim cilj da starom četkicom za zube, skinem kamenac s ivice kade.
Imam još neke ventile. Kao što su lekari nekada puštali krv, da bi očistili nečistoće iz tela, ja tako čistim um pišući blogove, čitajući i pokušavajući da pronađem sebe kroz crtanje. Zadajem sebi male ciljeve. Danas ću pročitati 30 strana neke knjige. Juče sam se prijavio za četiri radna mesta. Sutra ću poslagati DVD-jeve po abecednom redu.
Ponekad razmišljam o nizu odluka, koje su dovele do ove tačke. Mogao sam da ostanem u Čikagu. Da tražim neobavezni posao u Njujorku ili San Francisku, zanemarujuči želju da budem sa Stefani. Ali kada se ona nasmeje s druge strane stola, ja znam zašto sam ovde. Prazninu, koju bi imao bez nje, ništa ne bi moglo da ispuni. Možda me ta odluka opisuje više nego što sam svestan. Možda je moj ponos ugrožen, ali zato imam ljubav.
24sata.rs / salon.com
