Ja sam isti onaj stari Entoni, ali mnogo drugačiji.
Jesam razočaran što nismo dovršili pisanje naše priče sa „živeli su srećno do kraja života“, ali nisam besan. Nikad te neću mrzeti. Bog mi je dao ovu neverovatnu sposobnost da volim. To me je odvelo na mnoga prelepa mesta, naučilo me mnogim stvarima i dalo mi uspomene koje ću pamtiti zauvek. Kako bih mogao da se ljutim zbog toga?
Što se tiče tvojih roditelja, sestre, baka i deka, tetaka, ujaka i stričeva – reci im da sam ih oduvek voleo kao da su moji i da mi je žao ako nisam živeo onako kako su oni hteli. Znam koliko su te voleli. Znao sam kakvog muškarca su hteli za tebe, a Bog zna da sam ja uradio sve da budem najbolji za tebe.
A tebi se izvinjavam zbog svega što sam uradio, a što te je povredilo. Ja sam želeo sreću do kraja života s tobom i radio sam sve da ti bude što lepše pored mene.
Ali to nije bilo dovoljno.
Da sam tada znao ono što znam sad, držao bih te čvršće tokom našeg prvog plesa i izabrao bih pesmu koja se ne završava.
Ja nisam savršen i nikad nisam hteo da ljudi to misle. Pravio sam greške. Radio sam stvari na koje nisam ponosan i donosio odluke koje ne mogu da promenim. Ali sam voleo nekog svakom koščicom svog tela, svakim otkucajem svog srca i svakim milimetrom svoje duše.
Gubitak tebe je najbolnije iskustvo u mom životu, ali me je učinilo jačim nego što sam bio. Život mi je postao stvarniji.
Na papiru sam izgubio suprugu, ali sam zapravo izgubio mnogo više.
Izgubio sam deo sebe i taj deo se nikad neće vratiti. Čuvaj ga dobro.
Sve najbolje,
Entoni
zena.blic.rs
