U dvadesetim sam sa sigurnošću znala da nikada neću roditi dete. Jedan od razloga je bio što sam imala utisak da nikada neću moći zaraditi dovoljno novca da bih se ostvarila u ulozi majke.
Takođe sam bila preplašena od odgovornosti koju nosi odgoj deteta.
Međutim, lagala bih kada bih kada bih rekla da finansije nisu odigrale završnu rundu u mojoj odluci. Odrastala sam u skromnoj porodici koja je imala novca samo za osnovne životne potrebe. Uvek je ponegde škripalo, jedva se sastavljao kraj sa krajem.
Kada sam bila tinejdžerka odlučila sam da radim sitne poslove, pa sam tako došla do prvih para zarađenih sopstvenim rukama.
To mi se mnogo svidelo. Radila sam dugo i naporno već od tog perioda i sa samo 28 godina sam se ostvarila u poslovnom smislu.
Imala sam sopstveni posao koji me je u potpunosti okupirao i predstavljao mi veliko zadovoljstvo. Jednostavno nisam mogla da zamislim da u životu posvećujem pažnju nečem drugom osim tom poslu.
Ponekada sam razmišljala da bih ožda i trebalo da rodim dete, međutim to se nikako nije uklapalo sa mojim ludim rasporedom, izlascima i konstantnom jurnjavom.
Što se tiče emotivnih partnera, imala sam ih nekoliko. U par navrata samo što nisam stala na ludi kamen. Ali do toga jednostavno nije došlo. Svi moji partneri su znali da ja ne želim decu i bili su sasvim saglasni sa tim. Međutim, godine su prošle i jednostavno nisam našla osobu za sebe.
Sada u svojim pedesetim radim na tome da obezbedim sebi dobru penziju koja će mi omogućiti luksuz do kraja života.
Što se tiče dece sada mogu sa sigurnošću da tvrdim da se uopšte ne kajem što ih nisam imala. Iako tako ne izgleda, odluku da nikada ne rodim ili usvojim dete dovodila sam u pitanje nekoliko puta tokom godina.
Drago mi je što sam ostala dosledna sebi i odlučila da moj život bude samo moj. Umesto u porodicu, investirala sam u sebe!
stil.kurir.rs
