Ništa smešnije nećete pročitati: Ispovest najbaksuznije žene na svetu – ono što se njoj dogodilo dovešće vas do suza!

0
818
Veliki godišnji horoskop za 2018

Svakome se desilo da se bar ponekad udari ili oklizne, ali ovo što je ova devojka doživela deluje kao priča iz nekog filma.

Korisnica foruma Reddit koja se potpisuje nadimkom “TheFlyingPigSquadron” uspela je da postigne sasvim novi nivo baksuzluka, piše Dnevno.rs.

Naime, ova devojka iz Škotske podelila je svoju tužnu (mada pomalo i smešnu) priču na forumu i to je dovelo do apsolutne zaluđenosti korisnika Reddita koji su je naterali da nastavi da piše…

I pisala je, jer to što je doživela prethodne godine nije jedini užasni baksuz u njenom životu.

Ispovest ove nesrećne devojke prenosimo u celosti.

3 jako dobra razloga zašto nikad ne treba da se upoređuješ sa drugima

Uletela sam jutros pod tuš, u želji da operem kosu. Imam dugačku i kovrdžavu kosu koja mi dopire do polovine leđa. Međutim, kad se pokvasi lokne se isprave i kosa mi dođe skoro do guze.

Dakle, kosa je mokra, šamponirana i samo treba da je isperem. Naginjem glavu unazad, kao u reklamama za šampon. I osećam kako mi nešto mili po vrhu guze. Logična i zrela žena poput mene došla je do jedinog mogućeg zaključka.

Pauk.

Uz vrisak na koji bi drekavci bili ponosni, grudi koje lete na sve strane i izgledom poludele sirene, pokušala sam da pobegnem iz tuš kabine. I ubrzo sam stekla novu veštinu – da pravim špagu.

To je samo po sebi zapanjujuće jer u mom kupatilu nema mesta ni za bebu da napravi šlagu, a kamoli za poluudavljenog ženskog pacova visokog 175 centimetara. Čim mi je noga došla u dodir sa toaletom telo je poletelo unazad i tako sam se zaglavila između tuša i WC šolje.

A onda su me odalamila vrata tuš kabine.

Po odlasku u Urgentni ustanovljeno je da imam uganut zglob, polomljen zglob, dva slomljena prsta na nozi, prelepo nijansirane modrice na nekim zanimljivim mestima na telu i Boga pitaj šta sve ne.

NASTAVAK:

Zato što sam ja jedan poseban mali jednorog, polomljeni prsti i polomljeni zglob su na suprotnim nogama, pa se zato sad rolam u invalidskim kolicima.

Pošto je moj stan na spratu, prvom doduše – ali to je sad isto kao i Everest, boravim u bungalovu kod roditelja, dok se ne oporavim.

Imam kolica već šest sati i uspela sam da udarim u svaki štok od vrata i da na dva mesta obijem zid (nemojte reći mojoj mami). Pošto me je gledala kako se satima odbijam okolo kao ping pong loptica, mama mi je rekla da idem da smaram mlađeg brata koji igra igrice u dnevnoj sobi.

Onda je on insistirao da proba invalidska kolica, pa se hvalio kako je bolji od mene, a onda je rekao te četiri male reči zbog kojih i pišem ovaj nastavak:

– Probaj na zadnjim točkovima.

Izazov prihvaćen. Pokušala sam i uspela da se prevrnem unazad i da odvalim glavu u kamin. Moj 19-godišnji brat je puzio do kupatila da se ne bi upiškio od smeha.

Sad sam opet u Urgentnom i čekam da me zalepe.

Pročitajte i  Test: Izaberi jednu čarobnu pticu sreće i saznaj kakva pozitivna promena te očekuje u bliskoj budućnosti

NASTAVAK BR. 2:

Primio me je isti doktor kao i prvi put. Srećom, nemam potres mozga i nisam slomila lobanju.

Samo sam rasekla kožu. Doktor je rekao da se vratim u kolica jer, “štake nisu bezbedne za mene”.

PRIČA O ZAMRZIVAČU:

Dobro, obećala sam vam i ovo.

Priča nas vraća u davnu 2009. godinu kada sam završila srednju. Pošto je većina mojih prijatelja rešila da se razaspe po planeti, odlučili smo da odemo zajedno na odmor na Kanarska ostrva.

Letovanje je teklo super, bez velikih incidenata. Jednom su me potopili u bazenu, pa sam se uspaničila i poput properela uspela da udarim glavom u dno bazena. Standardna dešavanja… Međutim, u nekom trenu pred povratak, većina nas je ostala bez novca, pa smo kupili gomilu hrane da je sami spremamo da ne bismo jeli po restoranima.

Vila je imala frižider sa malim zamrzivačem iznad. Nas desetoro je kuvalo odjednom, pa su se i frižider i zamrzivač neprestano otvarali i zatvarali.

Jeste li ikada ostavili zamrzivač otvoren malo duže, zatvorili ga i pokušali da ga otvorite opet? To je borba za život! Ja sam pokušala da ga otvorim, ali smorilo ga je to otvaranje i zatvaranje, bio je umoran i namrgođen… Pregovori su ubrzo završeni jer je zamrzivač imao taoce. Ali ja se nisam predala.

Oslonila sam nogu na vrata od frižidera kako bi većom silinom povukla vrata zamrzivača. Ona to očigledno nisu očekivala i – otvorila su se.

Ja to nisam očekivala.

Naravno, vrata zamrzivača udarila su me pravo u facu. Nokaut. Imala sam sreće pa nisam slomila nos, ali je bolelo kao da jesam. Nekoliko sati kasnije izgledala sam kao dete pobesnele pande i žene mačke. Dva drugara su rešila da me vode u bolnicu.

Doktor je isprva bio zbunjen, ali su mu drugari objasnili šta se desilo pomažući se ormarićem u ordinaciji. Mislim da im medicinska sestra nije poverovala i da je bila ubeđena da me je jedan od njih dvojice udario. Doktor mi je dao neke lekove protiv bolova. Popila sam odmah dve pilule i seli smo u taksi.

Ljudi moji… Ne znam šta je on to meni dao, ali ja se posle tih lekova ne sećam ničega. Ama baš ničega. Rekli su mi da sam skvičala muziku iz “Kralja lavova” u taksiju, svih 40 minuta vožnje. Rekla sam im da sam postala polu-panda i da mogu da dišem pod vodom. Sklonila sam sve knjige sa polica i sakrila ih u jastučnice, a i sama sam se sakrila pod krevet jednog drugara.

Postoji i snimak kako igram kao budala, ali ja se ničega ne sećam.

Samo znam da sam se narednog jutra probudila u svom krevetu, potpuno obučena, ali bez cipela, a između nožnih prstiju su mi bile male bele rade.