Naime, kako sam se u proteklih par meseci u više navrata i situacija susrela upravo sa pomenutim komentarom, prosto sam morala da se zapitam. Šta prokleto nije u redu sa mnom? Gledala sam sebe u ogledalu i nisam videla to što oni vide. Ok, bilo je dana kada sam bila deblja, i možda bi imali opravdanje za izrečeno, ali sada u ovom stanju NIKAKO ne… Onda sam premotala film u svojoj glavi i shvatila u čemu je stvar – svi ti muškarci nisu imali više od 180 cm. Neki su bili razvijeni, neki mršavi, ali obrni okreni – oni su bili jednostavno mali.
Ne, nisam ja KRUPNA, niti sam PREVISOKA. Ti si nizak. To je problem. Ali kao da nije dovoljno što si mali, ti si i iskompleksiran. Jer da nisi, nikada ne bi rekao ženi koja preti da te sustigne po visini da je “krupna”.
Alo, “majstore”, u kom to svemiru, čak i po današnjim suludim kriterijumima kojima su nam isprali mozgove, neko mojih “dimenzija” može da bude krupan?
Ko je onda normalan, ko mršav? Da li treba sve devojke sveta da obole od anoreksije i smanje se na veličinu Kajli Minog (155 cm), kako ne bi bile “žirafe” ili “krupne”?
Elem, ni ja ne smatram da je neko sa svojih u vrh glave 180 cm posebno reprezentativan primerak muške vrste, pa ćutim i ne iznosim svoj sud. Nekom ćeš baš takav biti najbolji na svetu, zar ne?
superzena.b92.net / dnevno.rs
