Razumevanje sopstvenih emocija i saznanje da smo mi sami gospodari sudbine je osnovni doprinos vašem psihološkom razvoju. Dakle, tuga nema nikakve veze sa stvarima kao što su slabost i ranjivost. Naprotiv, vaša snaga može biti u tuzi! Jer u svakoj osobi koja se trenutno oseća tužno, možda se krije pravi superheroj!
“Ne možete sprečiti ptice da lete iznad vas, ali ih možete sprečiti da sede na vašoj glavi i na njoj prave gnezdo.” (Kineska poslovica)
Postoji trenuci kada nas uhvati neobjašnjiva tuga, bez razloga. Mnogi se prepuste tom osećanju i ne žele da priičaju izlaze ili rade na sebi. Najčešće u takvom stanju ne možemo da shvatimo šta uzrokuje taj osećaj, piše Lovesensa.
To nije klinička depresija, već osećaj koji odmah treba preispitati. Tuga je poruka čiju suštinu tek treba da razotkrijemo. I to treba učiniti odmah, jer kada prođe, te ključne informacije naše duše biće nedostupne.
Važno je da znamo da ne činimo ništa loše ili sramotno kada se osećamo tužno. Ako skrivamo ovo osećanje lažnim osmehom, potiskujemo osećanja i uzrokujemo gore emotivne probleme. Tuga je normalno stanje koje treba iskoristiti za lični razvoj, učenje o sebi, upoznavanje sebe i sticanje novih životnih lekcija.
Evo kojih 5 nivoa tuge postoje:
1. Tuga kao znak upozorenja
Tuga nije samo osećaj, već i značajan gubitak energije. Kada smo tužni osećamo unutrašnju potrebu da se povučemo na neko vreme, razmislimo, nešto shvatimo. Ovo stanje je po pravilu praćeno nekom apatijom i umorom. To je logično, jer se sistem u organizmu menja i telo nam šalje jasne signale.
Ova fizička reakcija pokreće se signalima koji dolaze iz mozga. Telo nam govori: “Prekini da razmatraš stvari koje se događaju oko tebe, fokusiraj se na svoje unutrašnje “JA”.
Ne preostaje nam ništa drugo nego da se pokoravamo: trebali bismo pažljivo analizirati šta nam smeta i šta nas uznemirava.
2. Tuga kao “ušteda energije”
Fiziolog Bernard Thierry proučavao je tugu dugi niz godina i došao do zaključka da je taj osećaj sličan vrsti hibernacije.
Prelazimo u “režim pripravnosti”, koji podrazumeva tišinu i introspekciju. Dakle, ne treba da razmišljate o stvarima na koje ne možete da utičete, jer tako uzaludno trošite svoju energiju.
Problem se može rešiti fokusiranjem na sebe. Međutim, često zaboravimo da štedimo sebe i svoju energije. Prestanite da okupirate um nepotrebnim i iscrpljujućim mislima.
3. Tuga zbog brige o sebi
Psiholozi, usput, izbegavaju da tugu nazivaju negativnom emocijom. I to je tačno: u nastojanju da se obeleže sve vrste ponašanja, gubimo razuman pogled na stvari.
Tuga nije ni loša ni dobra. Ne treba biti ni lažno srećan, ni plašiti se tuge. To je jednostavno emocija koja deluje kao mehanizam upozorenja.Shvatite to kao potrebu da se na trenutak zaustavite, osluškujete sebe, razgovarate o sebi, brinete o sebi, razumete šta se dešava i šta osećate povodom toga.
Dakle, sledeći put kada vam prijatelj, član porodice ili partner iznenada kaže nešto poput: “Ne znam šta se sa mnom događa, ja sam tužan”, poslednje što biste trebalo reći jeste – “Ne brinite i budi srećan!”
Bilo bi mnogo tačnije podržati ih sledećim rečima: “Reci mi šta ti treba?” Ove reči će ih naterati da razmišljaju o korenu problema. Samo na taj način ljudi će moći bolje da razumeju svoje istinske potrebe i zahteve.
