Jednoga dana u albanskom selu Potok čovek je uhvatio vuka. Držao ga je u malom kavezu, ali nije imao čime da ga nahrani…
Rešio je da u kavez sa vukom stavi ostarelog magarca koji više nije bio sposoban za rad, kako bi ga vuk pojeo.
Magare mu je godinama služilo i pomagalo u poslovima, ali ga je stigla starost i više mu nije bilo korisno.
Čovek je očekivao da će se ogladneli vuk okomiti na magare čim ga ugleda. Međutim, umesto očekivane borbe na život i smrt, desilo se nešto potpuno neobično i nesvakidašnje. Ova dva nesrećna stvorenja su se istog momenta sprijateljila.
Priča o neobičnom prijateljstvu pitome životinje i divlje zveri ubrzo se proširila po selu, a zatim je stigla i na internet. Ljudi širom sveta su počeli da potpisuju peticiju da se vuk i magare oslobode. Potpise i pisma slali su direktno na adresu albanske vlade.
Pod pritiskom javnosti ministarstvo za životnu okolinu Albanije izdalo je naređenje da se vuk pusti na slobodu, a život magarcu poštedi.
Tako je magare pušteno da ostatak života proživi na ograđenom pašnjaku, a vuk je pušten u šumu.
Međutim, vuk još uvek povremeno prolazi poired pašnjaka i posećuje svog druga iz zarobljeništva.
Ova priča o magarcu i vuku je dokaz da potpisivanjem peticija ipak možemo promeniti nešto i da to nije uzaludan posao. Ne odustajte nikad! Neka se čuje i vaš glas. Progovorite u ime onih koji ni prava ni glasa nemaju.
“Svako živo stvorenje drhti pred nasiljem, svako se plaši smrti i svako voli život. Zamislite sebe u njihovoj koži. Naučite da vidite sebe u drugima. Kada to učinite nestaće nasilja, nećete više biti sposobni drugome da nanesete zlo.” – Buda
