Poznato je koliko je teško postići sve u životu – biti dobar roditelj, muž/žena, biti dobar radnik na poslu…
Ženama je još teže, i pod stalnim su pritiskom da na svim poljima budu odlilčne. Ali, šta je sa onima koje ne žele da budu majke, koje su se svesno toga odrekle?
“To što nemam decu omogućilo mi je da investiram u sebe. Sada mnogi pedesetogodišnjaci stipendiraju svoju decu, ili im plaćaju venčanja, ili im daju novac za stanove… A ja? Recimo da se moj život ne uklapa sasvim u tipični kalup.
TRENUTAK KOJI MENJA SVE: Kad žena stisne petlju i reši da ode
Mnogo godina ranije, odlučila sam da nemam decu tako da mogu da se posvetim karijeri i povećanju zarade. Izbor, koji nekima deluje neobično, doneo mi je sreću – i finansijski uspeh.
Sada, kada imam 51 godinu, knjigovodstvo mi donosi šestocifrenu brojku na račun svake godine, i imam sve vreme ovog sveta da istražujem svoje strasti i živim onako kako mislim da je najbolje.
Da sam prošla sve od pelena do školarine, ne bi bilo šanse da sada uživam u životu.
Mnoge žene osećaju prirodan majčinski instikt. Mislim da je to divno – svetu je potrebno mnogo brižnih posvećenih majki. Ja se jednostavno ne uklapam u sve to.
Kako sam oduvek znala da majčinstvo nije za mene
Sećam se da sam kao mala mislila da ne želim da budem mama kad porastem. Kada sam to saopštila majci, rekla mi je da ću promeniti mišljenje kad budem starija. Ali nisam. Već u svojim ranim dvadesetim sam osetila da majčinstvo nije raspoređeno u mojim “kartama”…
Ovo je jedini tip žene koju muškarac nikad neće ostaviti!
Moja želja za nezavisnošću i samootkrivanjem izgleda da je prevagnula potrebu za imanjem dece. Ali, lagala bih kada bih rekla da finansije takođe nisu imale ogromnu ulogu u odlukama. Odrasla sam u stabilnoj porodici koja je pripadala srednjoj klasi, i moja radna etika oblikovala se vrlo rano…
