Govore mi da vreme leči sve rane. Kada sam te izgubila, nadala sam se da će jednog dana i moj bol proći…
Mislila sam da si ti ljubav mog života. Kada si otišao, govorila sam sebi da ću jednog dana uspeti da se pomirim sa tim da sam te izgubila i nastaviti dalje.
Ali godine su prošle, a moj bol ne jenjava. Počinjem da verujem da ponekad, ali samo ponekad u naš život može da uđe neko sa kim nas sama sudbina povezuje i ko će zauvek ostati u našem srcu, bez obzira koliko vremena da prođe.
Danas znam, da ću te voleti doveka. Među nama postoji neka čudna veza koju ništa neće moći da raskine, makar se nikada više ne videli.
Učim da prihvatim ovu patnju sa kojom ću živeti do kraja. Što više pomažem svojim prijateljima da prođu kroz teške i bolne periode, to više umem da cenim ono što sam sa tobom imala. Lepota življenja sa tobom je ono što me je duboko obeležilo i obogatilo. Osećam te, iako ne znam gde si.
Bilo je tako lako voleti te, jer si bio sve o čemu sam maštala. I nikad zaista nisi ni otišao, jer te svakoga dana nosim u svom srcu.
Ovaj svet je samo pozornica, a naš život drama koju smišlja neki ćudljivi pisac. Namenio nam je razdvojene puteve. Ali njegove lutke su oživele i dobile dušu, svoju volju i srce koje piše svoju priču.
Ostajem da se nadam da ću te jednog dana negde slučajno sresti. Izaći ću po cigarete, ili ćeš me okrznuti ramenom u podzemnom prolazu nekog drugog grada… Ostajem da se nadam da će nam se putevi ponovo ukrstiti. Na raskrsnici naših duša šapućem tvoje ime.
Ako te više i nikada ne sretnem, tvoje ime će biti poslednja molitva koja će sići sa mojih usana pred put u neki drugi svet… Sa nadom da ću tamo ponovo osvanuti u tvom zagrljaju.
Zauvek.
besnopile.rs
Pročitajte još:
