Tvoja prošlost je tačno to – prošlost. Trenuci koji su se ranije dogodili, sećanja, gradovi koje si posetila, greške i odluke koje si napravila. Zove se prošlost s razlogom. Nešto što je došlo i prošlo, iza tebe je, pogled u retrovizoru. Ali je i dalje važna.
Neki ljudi misle da treba zaboraviti prošlost. Zaboraviti sve one izgovorene “volim te”, zaboraviti bolna sećanja na ljubavi, zaboraviti kako si se osećala i šta si izgovorila, dobro ili loše. Ali nisu u pravu.
Prošlost ne treba zaboraviti. Na neki način, treba je slaviti.
Ovo nas prošlost uči: kako smo se razvili, šta smo naučili, ljudi koji su nas oblikovali, osoba koja smo postali. A to je važno.
Ako zakopaš prošlost, ne možeš učiti od svojih grešaka, ne možeš potvrditi svoja osećanja, ne možeš dalje rasti. Ne, ne moraš se grčevito držati prošlosti, ona ne mora biti kao okovi oko tvojih gležnjeva. Ali moraš je zapamtiti, prihvatiti ono što te je naučila i kako ti može pomoći.
Moraš izabrati da prošlost ostaviš iza sebe, ali je nikad nemoj zaboraviti.
Umesto toga, čuvaj njene lekcije i srećna sećanja blizu svog srca, neka te to preobrati u još bolju osobu.
Nema razloga da i dalje sa sobom nosiš svaki prošli trenutak zbog kojeg si zažalila i sećanje na bol. Ali ima razloga da to pamtiš – da se opet ne ponovi, da se zaštitiš, da budeš svesna.
I kada se sve to dogodi, ostavi iza sebe sve neprežaljeno, sve što ti je bilo bolno.
Reši se tog tereta. Nemoj zaboraviti sve šta te je prošlost naučila, ali nemoj joj dozvoliti da ti ogradi srece bodljikavom žicom i gorčinom.
Uvek će postojati male stvari kao podsetnik na voljene osobe, navike osoba koje više nisu s nama, misli koje te podsećaju na nekog koga si poznavala ili na mesto gde si bila.
Uvek ćeš imati delove svoje prošlosti, male delove svake osobe koju si ikad volela i poljubila.
Ali to je ono što je lepo kod prošlosti – ona te gradi.
I bez nje ne bi bila ista osoba. I ne možeš je zaboraviti, samo je malo gurni u stranu. Ne možeš se nje držati toliko snažno da ti prsti izblede.
Moraš pronaći sredinu. Mesto prihvatanja i sećanja, ali i mesto slobode. Mesto koje zna ko si bila, ali gleda u budućnost i raduje se tome kakva ćeš osoba uskoro postati.
