Vreme je da sebi oprostiš što si pristala na manje od onog što zaslužuješ. Što si pustila duhove u svoje srce; što si ljubila usne koje su bila oružje dok si mislila da su ruže.
Vreme je da sebi oprostiš što nikada nisi mogla da voliš na pola. Što si se dala nekome ko nije znao šta da čini s tvojom dušom, ko nije znao da se nosi s težinom svojih kosti zbog osećaja kojeg si imala unutar sebe.
Vreme je da sebi oprostiš za nadanje, za to što si verovala u nežnost ljubavi i kako može ovladati tobom. Vreme je da sebi oprostiš za pokušaje, za iskreno verovanje da “volim te” znači “ostaću”.
Vreme je da sebi oprostiš što su te ljudi napustili. Oni koji se nisu borili, oni zbog kojih si se osećala da nisi vredna da te neko voli kao što ti voliš. Vreme je da sebi oprostiš kako si verovala, kako si im dopustila da ostave svoje otiske na tebi.
Vreme je da sebi oprostiš što si u grudima bila uznemirena, što si im dopustila da u tvojim rebrima ostave uspomene i što si im dopustila da uzmu toliko toga od tebe.
Vreme je. Vreme je da sebi oprostiš što si pristala na manje od onog što zaslužuješ. Vreme je da razumiješ kako ništa nisi mogla da kažeš da bi ga nagovorila da ostane – nisi ga mogla voleti više nego što jesi, nisi ga mogla promeniti u osobu koja te razume.
Veruj mi kad ti kažem da te ljubav negde čeka. To je ona ljubav koja razume svaki jezik kojim ti srce govori. Neće se petljati s tvojom dubinom i neće te uzimati zdravo za gotovo. Tamo negde postoji ljubav koja će biti više od onog što si ikada osećala, ljubav za koju ćeš znati da je stvorena za tebe, ali moraš biti strpljiva.
Nemoj se vratiti u naručje onih koji su te slomili; nemoj pustiti da te ožiljci uvere kako tvoje srce nema vrednost. Bori se za ljubav koju zaslužuješ, zatraži ljubav koja ti govori; ljubav zbog koje želiš biti bolja osoba, ljubav koja te inspiriše. I ona će doći.
