Ako sve prođe dobro i on se javi, želim staromodnu ljubav. Želim da dođe i iznenadi me cvećem i želim da mi pridrži vrata jer se to tako radi. Ne želim puno poklona, ne treba mi status “u vezi” na Fejsbuku, samo želim nekog direktnog i iskrenog. Nekog zbog kog se neću preispitivati voli li me i želi li biti sa mnom.
Želim da mi donese nešto kad sam bolesna. Želim nekog ko će planirati izlete o kojima ja neću ništa znati. Želim nekog ko će smišljati romantične sitnice za mene jer su te sitnice najvažnije.
Želim nekog ko će se boriti za nas kad stvari postanu teške, a ne otići. Želim nekog s kim mogu da razgovaram o našim problemima. Želim nekog ko neće samo da ustane i ode jer su problemi neizbežni, ali uvek se može naći rešenje.
I osim svih želja koje imam, imam puno ljubavi u sebi koju želim dati.
Želim da mu spremim jutarnju kafu i doručak. Želim da ga iznenadim romantičnim potezima kao što želim da i on meni to čini. Želim da brinem o njemu kad je bolestan. Želim da mu pišem porukice na papiru i zovem ga kad ga nema. Želim da činim više za njega nego što očekujem da on čini za mene.
Želim nekog ko želi ljubav kakvu su imali naši bake i deke jer – ono što sam od njih naučila je – da su oni uspeli.
