Ne želim gomilu poklona i status “u vezi” na društvenim mrežama… Samo želim nekog direktnog i iskrenog.
Želim staromodnu ljubav kojoj stvari idu polagano, gde nećemo odmah u najveću brzinu. Želim da izlazimo na sastanke, želim da razumem osobu i slušam kako priča, da gledam kako se ponaša uživo, a ne na internetu.
Želim da me neko pozove na pravi sastanak, a ne na sastanak “ajde da skitamo zajedno”. Želim da provodim sate spremajući se za taj izlazak, da se radujem plešući u sobi s prijateljicama. Želim da dođe po mene i da mi lepršaju leptirići u stomaku dok idem prema njegovom autu.
Želim da sedim s njim u restoranu i ozbiljno razgovaram o važnim stvarima. Ne želim da slušam tračeve niti da pričam o najnovijim trendovima. Želim da razgovaramo o životu, o tome odakle dolazimo. Želim da slušam šta ima da mi kaže dok sedi preko puta mene i želim da on isto to radi za mene. Ne želim da se takmičim s njegovim mobilnim telefonom i pridobijam njegovu pažnju.
Želim da kasnije idemo u šetnju jer je večera prošla jako dobro. Želim da hodamo pored uličnih svetiljki, da se smejemo, da se osećam puna nade. Želim da me odveze kući i otprati do ulaznih vrata. Želim da osećam onu nervozu i uzbuđenje oko toga hoće li me možda poljubiti pre odlaska, bez očekivanja da provedemo noć zajedno i odmah se prebacimo u veću brzinu.
Ali više od svega ovoga, želim da stvarno kaže ono što misli kad me doveze. Želim da bude iskren i kaže mi da li mu je bilo zabavno i želim da to stvarno i misli i da misli ako kaže da će me nazvati ili da ćemo se videti ponovo.
Ne želim da danima čekam i nadam se da će mi poslati sms poruku ili napisati o meni nešto na društvenim mrežama. Želim da me nazove; želim da mu čujem glas. Ne želim igrice, ne želim pravila, želim iskrenost i želim da bude direktan sa mnom.
