Oni koji nemaju dovoljno poštovanja prema sebi često iskazuju nezadovoljstvo na drugima, ukoliko sebe nisko ocenjujemo i partner koga biramo ne može biti mnogo bolji.
Kvalitetan i zdrav odnos u vezi podrazumeva mnogo karakteristika, ali jedan od najvažnijih je samopoštovanje. Psiholozi često ističu da od toga koliko cenimo sebe zavisi i koliko ćemo se ostvariti u životu, a posebno u ljubavi. Koliko verujete u sebe i svoje vrednosti toliko ste privlačniji svetu oko sebe, tvrde stručnjaci. I koliko god da volite, važno je, pre svega, da cenite svoje mišljenje i brinete o svojim potrebama.
Iako svaka kvalitetna veza podrazumeva mnogo truda, odricanja, kompromisa i prilagođavanja, to ne znači da se treba prepustiti i ne suprotstaviti se partneru samo da biste sačuvali mir i ostali u vezi. Osim toga, važna krakateristika svakog ljubavnog odnosa je i preuzimanje odgovornosti, način na koji to radimo i mera u kojoj možemo da preteramo i tako stvorimo situaciju koja će da poremeti odnos i učini ga nezdravim. O svemu što podrazumeva samopoštovanje u ljubavnim odnosima, o tome kako ga gradimo i čuvamo, kao i o odgovornosti i saosećanju razgovarali smo sa Jelenom Orlandić, psihologom i psihoterapeutom metoda OLI..
“Samopoštovanje je, pre svega, bitno za nas same, i njegov nedostatak reflektuje se u svim oblastima našeg života, na poslu, u odnosu sa prijateljima i porodicom, ali je samo u partnerskim odnosima nešto lakše uočljiv. Mnogi oblici ponašanja koje smatramo samopouzdanim zapravo su samo kompenzacija za nedostatak ljubavi prema sebi. Ljudi najčešće nisu ni svesni koliko bi im život bio drugačiji kada bi istinski voleli sebe. Oni koji cene sebe, svoje životne odluke, pa i one koje se odnose na partnera, u velikoj meri baziraju na tom samopoštovanju i time svoj život i vezu ili brak čine kvalitetnijim i boljim”, kaže Jelena Orlandić.
Koliko nedostatak samopoštovanja može da utiče na izbor partnera?
“U velikoj meri, jer osoba koja ima nisko samopoštovanje smatraće da nije vredna, pa samim tim i da ne zaslužuje boljeg partnera. Ovo je zamka u koju se lako upada. Ukoliko sebe nisko ocenjujemo, lako ćemo zaključiti da ni partner koga biramo ne može biti mnogo bolji. Time otvaramo mogućnost za vezu koja neće biti dobra i kvalitetna i u kojoj nećemo moći ni da iskažemo svoje prave potencijale, niti da se razvijamo kao ličnost.
Moguće je i da osoba sa niskim samopoštovanjem bira nekoga koga veoma ceni i onda na tog partnera prenosi odgovornost za svoj život, za sticanje samopouzdanja i za rešavanje brojnih drugih problema. Osim što je ovde na delu preterana idealizacija, niko drugi ne može biti odgovoran za nas same, niti nam rešiti problem. Može nam samo u tome pomoći. Isto tako, problem može da bude i previsoko mišljenje o sebi, u kom slučaju nam nijedan partner neće biti dovoljno dobar, što, takođe, otvara mogućnost za brojne probleme i osećaj frustracije i nezadovoljstva”.
Mnoga istraživanja pokazala su da u veze često ulazimo emotivno nezreli i da je sve više onih koji ne znaju da budu samostalni u vezama, da budu svoji, da znaju da postave granice i odrede svoje potrebe… Šta najviše utiče na nespremnost za život udvoje?
“Presudan je nivo zrelosti koji smo mi sami postigli. Pravo pitanje je koliko smo spremni da radimo, pre svega, na sebi. Onoliko koliko osoba kritikuje sebe, ne sluša svoje potrebe i ne smatra svoje emocije vrednim pažnje, toliko će i prema svom partneru postupati na isti način.
S druge strane, onoliko koliko neko ne uzima u obzir tuđa osećanja i potrebe, onoliko koliko je hladan, kritičan, agresivan, ironičan… prema drugom, na isti način se postavlja prema svom istinskom biću. Za zdravu osobu normalno je da želi bliskost s emocionalno zrelim, samostalnim partnerom koji ne oseća da zavisi od naše ljubavi, ali mnogi se osećaju nesigurno u takvom odnosu. Ako ne volimo sebe, ne možemo potpuno osetiti niti verovati u ljubav drugih. Spremnost za život udvoje, pre svega, podrazumeva spremnost za samostalan život. Tek kada smo sposobni da živimo lepo sami sa sobom, kada nam je udobno u sopstvenoj koži, tek tada možemo da prihvatimo i drugog i da delimo život sa nekim. Kvalitetan život udvoje podrazumeva da je druga osoba tu da nas dopunjuje, a ne da zapušava neku rupu, ili da nam rešava neki problem koji ne umemo sami da rešimo”.
