Kada imamo strah od nekog oblika partnerovog ponašanja, mi stalno živimo u iščekivanju da se to dogodi. Ako smo odabrali strah od prevare, dozvali smo je pred vrata, a ljubomora je specijalitet kuće po tom pitanju. Metaforički rečeno, ljubomorom samo povlačimo žicu na čarapi i potenciramo, ubrzavamo svoje očekivano razočarenje u partnera. Upravo tako, ljubomora je znak da očekujemo negativan ishod i da ćemo nesvesno učiniti da do njega dođe, a kada se partner upusti u prevaru, mi jedva dočekamo da kažemo “znala sam da će do toga doći, nisam ja uzalud bila ljubomorna”. Ustvari, ljubomoru emituje partner koji želi da je voljen, onaj kome nedostaje ljubavi prema sebi. Nedostatak ljubavi prema sebi deluje odbojno na partnera, jer druga bića privlači ideja da bi mogli da se ogreju uz našu ljubav, ali kada naiđu na ugašen plamen, oni odlaze.
S nedostatkom ljubavi mi postajemo kolekcionar loših iskustava i sve se manje možemo da se prisetimo trenutaka kada smo bili srećni. Kada prema partneru izrazimo svoja očekivanja zasnovana na temeljima straha, mi se ponašamo kao poreznik i on stalno oseća da nas ima na teretu i da ima neku obavezu i dug prema nama. U jednom trenutku mu svugde postaje prijatnije i lepše nego s nama, čim se pojavimo u njegovom vidokrugu on postaje svestan svojih ograničenja, kao ptica sklopljenih krila. Trebalo bi da ga pustimo da leti širom raširenih krila, neka nam se svaki dan iznova vraća i neka to bude izbor njegove slobodne volje. Da bi partner imao odakle da se vrati, prvo treba da ode – potrebna je distanca i ne treba da se plašimo da mu je dopustimo, neka ona bude ispunjena poverenjem i ljubavlju jer će mu to biti orijentir, unutarnji kompas.
Mi zapravo u početku veze imamo jako razvijen taj mehanizam, ali ga naši strahovi vremenom zaustave, pa kormilo preuzmu nepoverenje, ljubomora i posesivnost, želja za posedovanjem i kontrolom. Tako veza polako postaje kavez iz koga je ljubav davno pobegla.
duhovni-razvoj.blogspot.hr
