Ljubav koju mi poznajemo je bolest, trgovina – daš ti meni, dam ja tebi, i klackamo se stalno prebacujući “robu” s jedne na drugu stranu, uvek je u opticaju ista energija koja brzo postaje ustajala. Zato ostajemo uskraćeni i neispunjeni.
Mi ljubav tretiramo kao platežno sredstvo za ono što nam je partner pružio ili za ono što smo mi njemu pružili, pa je doziramo u zavisnosti o situaciji i kalkulišemo, manipulišemo, uskraćujemo kada partner nije zaslužio da ga volimo, i što je najgore, s vremenom se takva ljubav potroši kao što se potroši kredit. To se događa zato što za 2-3 godine oboje postanemo dva dresirana kučeta koja nauče pomoću kojih trikova će dobiti kost a kada će ista biti uskraćena. Tu se hrani samo ego i treniraju odbrambeni mehanizmi.
Kada kažemo da nas je neko povredio, on je ustvari dirnuo naš ego zbog čega se ubijamo od tuge reagujući kao ranjena zver. Gde ima ljubavi tu nema ega, nema odbrane, nema prosuđivanja i ravnanja prema onome što “nam” je partner učinio, sve što on čini ne može da naruši našu ljubav prema sebi jer ne čini ništa nama i mi nemamo ništa s tim. On to i te kako oseti, jer mi pre svega komuniciramo energetski i čim nema otpora našeg ega i uma, nema ni izazova da on juriša na naše odbrambene barijere.
U suštini, žena ne treba da oponaša muškarca. Kada god je agresivna, dominantna, demonstrira moć i želi da mu parira, on u njoj vidi protivnika sa kojim nastoji da se obračuna kroz demonstraciju svoje moći i izdržljivosti. Kao što kaže jedna poslovica: “Muškarac je najslabiji kada mu lepa žena šapuće na uho kako je jak”.
Partner uvek dolazi u paketu s našim strahovima i ciljano puca u našu Ahilovu petu, tamo gde smo najranjiviji. Baš ono s čime nikako nismo u stanju da se suočimo, npr. prevara – to je kao kada oblačimo najlon čarapu za situaciju kada treba da zablistamo, ono što najmanje želimo u tom trenutku obično se dogodi – odjednom krene žica na čarapi i pokvari nam veselje. Mi smo raspoloženje vezali za spoljni faktor i odabrali opciju da smo srećni samo u situacijama u kojima smo izbegli očekivano razočarenje ili obrnuto, nesrećni smo kada se obistini ono čega se plašimo.
