Kad nam ne ide sa onim ko nam se sviđa onda se najčešće nađe neko pametan ko nas posavetuje sa „Ne j… lep, već uporan“.
Toga smo se svi naslušali i sa upornošću još više puta opekli – što onda kada smo sami bili u ulozi uporne osobe, što onda kada smo bili žrtve nečije upornosti. Kraće rečeno – biti uporan i nije neki posao.
S druge strane, biti lep takođe nije nikakva garancija. Mislim, taj ko je samo lep brzo i dosadi… brže nego što je mislio, jer šta mi imamo od tuđe lepote? Osim što je prijatno za oko povremeno…
Oni koji definitivno osvajaju jesu oni frajeri koji su šarmantni i duhoviti. Ovo nije nikakav kliše nego suva istina. Šarm je nešto što se verovatno gradi godinama, obrazovanjem, prevazilaženjem kompleksa, otvorenošću, spontanošću i sličnim stvarima. Ne može se savladati ni za pet minuta ni preko pet noći. To je jednostavno veština koja osvaja, a ljude koji je poseduju čini lepim i zanimljivim.
E pa sad, da ne bude zabune šta je šarmantan tip; to je onaj koji zna kako da se ponaša spontano pred devojkama, da ih u isto vreme zavodi a da pri tom ne laže, da zna da napravi atmosferu a da pri tom ne pravi budalu od sebe (ili od drugih), da od loših situacija pravi dobre (nikako obrnuto), da zna meru i da zna devojci da pokaže da je ona njemu jedina. Kada se sve to sklopi u jednom muškarcu, on onda može sve. Ali pošto je još i normalan, on zna da mu ne treba sve. Zvuči potpuno bajkovito i nestvarno, slažem se. Ali kada bi se makar malo potrudili, to ne bi bilo nedostižno.
