“Roditeljski ideal je da dete postane “jaka ličnost” a to znači da se oslobodi svoje osećajnosti kao izvora i dokaza slabosti. Kada ideal svojih roditelja usvoji za svoj, dete u kasnijem životu teži da dostigne “snagu “ i/ili “hladnu racionalnost”, koje su za njega vrhunske vrednosti,” piše Milivojević.
Dečacima se zabranjuje da osećaju strah i tugu a devojčicama ljutnju. Ukoliko pokažu neka od ovih osećanja onda se ta deca etiketiraju – plačljivko, kukavica, divljakuša, histerik, bezobraznik…
Kakve su posledice toga? Pre svega, potiskivanje zabranjenih emocija je začarani krug – kada se desi “eksplozija” emocija, ciklus supresije odnosno potiskivanja osećanja se ponavlja sve do sledećeg afektivnog izliva.
Kako piše Milivojević, Erik Bern je opisao proces akumulacije “emocionalnih povreda” tokom života, koje, kad se dovoljno nakupe, opravdavaju izražavanje potisnutih emocija na nekontrolisan i destruktivan način. Kada se nakupi dovoljno besa tada je opravdano nekoga prebiti, raniti ili čak ubiti; dovoljno krivice, očaja i depresije vodi u samoubistvo; a dovoljno straha u ludilo.”
Za početak, dovoljno bi bilo da prepoznate kod sebe ili drugih da li ih ima i koja su to “zabranjena” osećanja.
Bizlife.rs
