Svi se mi često grizemo zbog prošlosti. Teško je ne činiti to jer smo ipak samo ljudi. Grešimo. Imamo savest. Osvrćemo se unatrag i razmišljamo u putevima koje je možda trebalo da izaberemo. Sad se sve čini jasnije i jednostavno.
Ali, nije. Nikada nije jednostavno kako se čini. Osvrćemo se i vidimo samo ono što bi dobro završilo da smo odabrali drugu opciju. Ali zaboravimo na ono što je moglo poći po zlu u tom slučaju, piše Zdrava i Sretna.
Zaboravimo na prilike koje bismo izgubili tim izborom. Zaboravimo da postoji razlog zbog kojeg smo odabrali baš ovaj put, iako sad žalimo. Samo ovaj put je mogao biti ispravan.
Možda smo imali potrebu koja je uključivala novac, sigurnost ili priznanje pa smo odabrali ovaj put. Ali obično smo u potrazi za nematerijalnim i neopipljivim stvarima.
U potrazi smo za srećom. Ispunjenjem. Avanturom. Prihvatanjem. Strašću. A te su potrebe teško merljive. Te potrebe se kriju iza naših izbora i često su gorivo za naše greške. Zato je lako osvrnuti se i pretpostavljati, ako nismo pronašli to što tražimo. Lako je pretpostaviti da smo odabrali pogrešno. Čini se kako je drugi put bio jasniji i bolji izbor od ovoga.
Ali, istina je da si ovaj put odabrala s razlogom. Iako je bio veći rizik. Iako je bio manje logičan. Iako se sad čini da bi drugi put bio bolji. Ali ti drugi izbor ne bi pružio mir.
Odabrala si ovaj put jer si ga stvarno želela ili je bar bio najbliže onome što si želela. Odabrala si ga jer istinski deo tebe želi biti na njemu. Jer tvoja srž želi da ga sledi. I da nisi odabrala ovaj put, uvek bi se pitala.
Čak i da ti je drugi izbor pružio sve što si želela. Čak i da si ispala zdravija, bogatija i mudrija nego možeš zamisliti, ne bi mogla da uživaš. Ne potpuno. Jer deo tebe bi uvek razmišljao o ovome putu i ovome izboru- mrzela bi samu sebe da ga nisi odabrala.
