On i njegov kolega sa univerziteta New York, demonstrirali su kako ljudi sami sebe zavaravaju kada se radi o njihovim intelektualnim veštinama. Bilo da su se istraživanja odnosila na veštinu ocenjivanja viceva, gramatičke ispravnosti ili njihove vlastite partije šaha, ovaj dvojac je zaključio da ljudi smatraju kako je njihovo znanje uvek iznad proseka, čak i kada loše obave zadatak.
– Ako ne znate dovoljno o određenom području, tada niste u poziciji da procenite svoje niti tuđe propuste – dodaje Dunning. Začuđujuće, ljudi se brzo slože ko je najgori kandidat, ali ne mogu prepoznati one najbolje.
Dr. Mato Nagel, sociolog iz Nemačke, nedavno je dopunio istraživanje gore navedenog dvojca simulirajući na kompjuteru demokratske izbore. Njegov je matematički model dokazao da su glasači bili nesposobni da prepoznaju vodeće veštine političkog kandidata.
Kandidati čije su se sposobnosti vođenja pokazale malo bolje od proseka uvijek su pobeđivali, stoga je Dr. Nagel zaključio da se demokratskim izborima retko ili nikad ne izabere najbolji vođa.
