Tuđa odgovornost nije vaša i obrnuto:
Promislite o svim nedavnim situacijama kojih možete da se setite kada ste rekli „da”, a želeli ste da kažete „ne”. Zapišite ih. Zapišite i svoj popis svega na šta mislite da imate pravo. Svojim pravima štitite sebe i pristojno, ali odlučno, postavljate granicu.
Drugi vrlo značajan pokazatelj urušenih granica je preteran osećaj odgovornosti. Zapamtite da ne možete na sebe da preuzmete odgovornost za ponašanje, probleme ili osećanja drugih ljudi. Ako to drugi od vas očekuju ili vas zbog toga okrivljuju, podsetite se na to kako odgovornost možete i morate da preuzmete jedino za sebe. Ali to je dvosmerna ulica!
Važno je prepoznati kako isto tako ne možete očekivati od drugih da preuzmu odgovornost za vaše ponašanje, probleme ili osećanja. Možete se ljutiti, okrivljivati druge ili se osećati kao žrtva, ali to je takođe znak da nešto nije u redu sa vašim granicama.
Često se, i gotovo neprimetno, događa da postupimo u suprotnosti sa svojim stavovima ili vrednostima kako bismo ugodili drugima. Linija između zdravog kompromisa i kapitulacije sopstvenih granica vrlo je tanka.
Jednostavan primer je kad nedeljom popodne gledate fudbalsku utakmicu jer tako želi vaš suprug, a vi biste radije gledali film ili prošetali. Ipak sedite uz njega jer želite da mu ugodite. Možemo reći da je to bezazlen kompromis, ali šta ako se to događa uvek, svake nedelje? Što ako druga strana nikad ne pristaje na kompromis koji ugađa vašim željama? Šta ako se takvo ponašanje sve češće i sve intenzivnije odražava i na ostale delove života i poput domino-efekta ruši, jednu za drugom, granice vaše ličnosti? Setimo se da su naše želje i potrebe važne kao i želje i potrebe drugih.
Zdrave granice ne postoje ni kad dopuštamo da nas neko drugi određuje, kada je potrebna druga osoba ili grupa ljudi koji potvrđuju naš identitet. Postoje osobe, često žene, koje jednostavno moraju da budu u vezi. Može se dogoditi da uskaču iz jedne veze u drugu jer samo u vrednostima, stavovima i identitetu druge osobe potvrđuju sebe.
