3. Retko smo vodili ljubav. I postala sam zanovetalo
Mislila sam da je ljubav iskrenost, ali svi znamo da istina boli. Dok smo se osećali udobnije (čitaj: lenji) u našem odnosu, bila sam preumorna za akcije. A kada bi nešto i učinio, stalno bih ga napadala: Zašto si to učinio? Umesto da mu pomagala da izgrađuje svoj ego, ja sam ga ponižavala. Često sam mu govorila kako mu posao i nije baš neki i kako sigurno odlazi samo da gleda svoje koleginice vešalice (jer ja sam imala višak kilograma).
Stalno sam mu spočitavala kako radi sve pogrešno, a iskreno, on samo nije radio po mom. Ponekad sam razgovarala s njim kao s detetom. Kontrolisala sam porodične finansije i njemu prigovarala za svako nepromišljeno trošenje. I u spavaćoj sobi, pogodili ste – činio je to sve pogrešno, a nisam se stidela da mu to kažem. Kako se naš brak raspadao, stalno sam tražila greške i greške kako bih mogla da opravdam moju superiornost. Na kraju dana, više nisam osećala poštovanje prema njemu, što sam mu i pokazivala.
4. Nisam se trudila da naučim da se borim na pravi način
Znam da zvuči čudno predložiti da postoji pravi način borbe. Ali, postoji. Imala sam tendenciju da zadržim mir u našoj kući ako držim usta zatvorena kad me stvari stvarno smetaju, ali nisam. Kao što možete da zamislite, sve male stvari koje su me izluđivale prerasle su u ogromnu kuglu ljutnje koja će se povremeno pretvoriti u veliki, stvarno zastrašujući napad.
Sada kada se osvrnem unazad, bila sam jedna obična zastrašujuća kuja tokom tih epizoda. Pišem ovo s nadom da ću nekako vratiti svog sada bivšeg supruga nazad. I molim ga za oproštaj. Pišem ovo jer ne mogu da verujem koliko sam dugo držala glavu zakopanu u pesku.
Nadam se da će druge žene kroz moju priču barem malo shvatiti kako mi žene možemo da uništimo jednu porodicu. I dok sam još uvek uznemirena što je moj suprug odlučio da reši naše probleme u krevetu druge žene, ipak priznajem da ga je moje ponašanje i gurnulo tamo.
