Ja stvarno ne znam šta se u njegovoj glavi dešava, ali ja o vezi nisam ni razmišljala. Jednostavno mi je bilo zabavno da radimo to što smo već radili. To je bilo to. Uzbuđivalo me je, bilo je lepo… ali nikakav tajni plan nije bio u pozadini. Pokušavam da se prisetim da mu nisam možda prošlog četvrtka u baru onako blago nacvrcana rekla nešto što bi ga možda navelo da pomisli takvu glupost. Ne nalazim ništa. Odjednom mi sine: ako nije bilo do mene, onda je sigurno bilo do njega! On je taj koji je prvi počeo da razmišlja o vezi. On je taj koji se uplašio svojih osećanja.
Ok, pomislim, u pitanju je nesporazum. ali u današnje vreme ne postoji nikakav način da se nesporazumi izglade. Ne postoji druga šansa, niti ljude uopšte zanima tvoja verzija. Na kraju krajeva, svaki pokušaj da objasniš svoju stranu priče dao bi nepotrebnu ozbiljnost situaciji – ozbiljnost koju ni ja sigurno ne želim.
Živimo u društvu u kome prosečno muško za “finu” devojku sa kojom se muva odmah misli da je udavača i da samo sanja porodicu, decu i topli dom, a s druge strane na one koje im otvoreno kažu da ne žele vezu, gledaju kao na kurve. Sredine nema. Kao da je nemoguće da normalna devojka ili žena ponekad poželi malo zabave.
Kako god da okreneš ispadamo loše. Loše što hoćemo, loše što nećemo. Iskreno, uopšte ne vidim izlaz iz te glupe situacije…
besnopile.rs
