Nikad nemaš ništa lepo da mi kažeš
Svako zabrlja s vremena na vreme, ali zar je moguće da ja baš nikad nisam uradio ništa kako treba? Zar ti ovo uopšte zvuči realno? Bili smo toliko vremena zajedno. Nešto sam sigurno radio kako treba… Ili si ti totalni mazohista koji obožava da bude sa nekim ko ga non stop nervira?
U svakom slučaju, nikad nisam čuo lepu reč za nešto šro radim dobro, samo sam slušao pogrde za svoje greške, kao da ništa drugo ne postoji. Ne kažem da treba da me tetošiš kao nekakvo dete, ali niko ne može da podnese da stalno bude kritikovan.
Živiš u prošlosti
Svi mi imamo nekakvu prošlost i u njoj neke lepe, ali i bolne momente. Od stalnog vraćanja na to nema nikakve koristi. Zarobljeni u prošlosti ne možemo da napredujemo. Ona ima smisla samo ako iz nje nešto naučimo i kao poboljšana verzija samih sebe živimo sad, u ovom trenutku.
Ja nisam tvoj bivši (khm… sad već jesam) i ne teraj me da ispaštam za nešto što ti je on uradio!
Blatiš moje društvo
Uopšte nije obaveza da ti se svi moji drugari dopadaju. Bilo bi super, ali to niko ne očekuje. Oni su bili tu i pre tebe i zauzimaju važno mesto u mom životu. (Ne sviđaju se ni meni neke tvoje drugarice, pa ništa).
To što među njima ima ženskaroša, ne znači da ja radim isto što i oni. Moji drugovi imaju svoj život, a ja svoj. Činjenica da mi non stop prebacuješ zbog njihovog ponašanja od mene neće napraviti boljeg, već samo ogorčenijeg čoveka. Još jednom se vraćamo na poverenje…
besnopile.rs
