Bavila sam se površnim stvarima, kao što su “šta voliš, a šta ne voliš” pitanja, razgovarali smo o omiljenim političkim partijama i da li volimo italijansku hranu. Moj muž je bio zgodan i atletski tip. Nažalost, to je bila samo fasada. Bila sam u braku bez pravog prijatelja.
On nikad nije pitao šta rade moji prijatelji, kako mi je na poslu. Često mi se nije javljao kada sam izlazila iz kuće. Nikad me nije izveo na romantičnu večeru. Dopuštao mi je da izlazim sa prijateljicama, a kada bih se vratila kući, nije ga zanimalo gde sam bila i šta sam radila. Nije mi govorio da sam lepa. Osećala sam da me ignoriše. Nisam bila srećna i znala sam da nikada neću biti. Ipak, rekla sam sebi da je to odluka koju sam sama donela. Imali smo dvoje dece i odlučila sam da iskoristim najbolje iz cele situacije. Razvod mi nije padao na pamet.
A opet, oplakivala sam svoj brak i pre nego što je bio gotov. Noćima sam ležala u krevetu i jecala, pitajući se kada će biti bolje. Ležao je pored mene u krevetu, ali mi se nije obraćao, nije me grlio, nikada nije upitao šta nije u redu. Seks nam je bio kao po komandi, daleko od prave intimnosti, čak neprijatan. Bila sam strahovito sama. Pokušavala sam da razgovaram s njim, na 100 načina. Predlagala sam terapiju za bračne parove, ali je on odbio. Ponekad bi čak i pokazao emocije i želju da popravimo stvar i ja bih se ponadala da će biti bolje. Ali mnogo češće mi je govorio da preterujem.
Posvetila sam se zato deci i poslu i ignorisala sam svoje potrebe. To sam radila jako dugo, uporno stavljajući sebe na poslednje mesto. Kada sam prevarila muža, to nije bilo nešto što sam planirala. Znam da to svi preljubnici govore, ali tvrdim da je istina. Prijateljstvo sa jednim muškarcem je preraslo u nešto mnogo više, nije to bio usputni seks. Sa njim sam, posle dugo vremena, osetila sreću i nadu.
Naša ljubav je rasla i nije bila bazirana na požudi, nego na razgovoru, poštovanju i razumevanju. On mi je pružio sve ono za čim sam žudela, a nisam imala sa mojim suprugom. Kao što kažu: ponekad ne shvataš da si u ponoru dok ponovo ne ugledaš svetlost. A za one koji tvrde da se nisam trudila, mogu da kažem da jesam, i te kako. I to čitavu deceniju i po mog braka.
Za one koji će me osuđivati, mogu da kažem da je to vaše pravo. I ponavljam, ja ne opravdavam preljubu. Da sam znala šta će se dogoditi, okončala bih svoj brak pre nego što se moja preljuba dogodila. Sada imam 40 godina i srećna sam. S obzirom na moju situaciju u braku, duboko verujem da je bilo neizbežno da se stvari odigraju upravo onako kako su se i dogodile.
srbijadanas.com
Image courtesy of imagerymajestic at FreeDigitalPhotos.net / photostock / FreeDigitalPhotos.net
