Kada duža ljubav znači jaču ljubav
U emotivnim epizodama nismo našli nikakav osnov da dužinu trajanja veze povežemo sa većom jačinom ljubavi. Šta više – pokazalo se da dužina trajanja emocija i emotivnih epizoda doprinosi samo njihovom opadanju, smanjenju i na kraju nestajanju.
Ali šta je sa emocijama koje istrajavaju? Da li u njima možemo naći neki kompleksni element koji bi dužu ljubav učinio jačom?
Emocije koje istrajavaju sadrže kvalitativan i značajan proces razvoja koji u sebe uljučuje neki nivo dostignuća, ali i karakteristike koje omogućavaju njihovu trajnost. Duga romantična ljubav između dvoje ljudi je klasičan primer takvih emocija. Proces razvoja čini da ove emocije vremenom ne blede poput emotivnih epizoda.
Glavna razlika između trenutnih emocija i emocija koje istrajavaju je u tome što su trenutne emocije izazvane nekom spoljašnjom promenom, dok su ove druge izazvane i održavane unutrašnjim podsticajima i promenama – unutrašnjim razvojem. Činjenica da vatru ljubavi održavaju unutrašnji podsticaji, ne čini je manje realnom, pošto ona ima svoj objektivni momenat – ima svoj povod u spoljašnjem svetu, tj. u drugoj osobi.
Sada možemo govoriti o razlici između intenziteta (jačine) same romantične ljubavi – o stepenu strasne, seksualne želje i dubini romantične ljubavi koja u sebe uključuje i vremensku dimenziju.
Dubina naših iskustava je ključna za kvalitet našeg života. Ona oblikuje našu ličnost i ima trajan uticaj na naš život. Dok je spoljašnji povod ključan za intenzitet osećanja, za njihovu dubinu je bitna stabilnost i poznavanje.
Zbog toga su spoljašnji podsticaji korisni za sprečavanje dosade, a romantična stabilnost je neophodna da bismo rasli i “cvetali”. Spoljašnja promena koja direktno utiče na intenzitet naših romantičnih osećanja je jednokratan događaj koji najdalje može da stvori iskustvo emotivne epizode, ali nema u sebi moć da obezbedi trajnost i dubinu našim emocijama. Unutrašnji razvoj koji leži u osnovi duboke ljubavi je trajan proces.
Kada je veza između dvoje ljudi zdrava, ona je u stalnom procesu razvoja, baš kao što su i njih dvoje, svako za sebe u stalnom prcesu razvoja. Taj unutrašnji podsticaj koji daje dubinu njihovoj ljubavi ne dozvoljava da dođe do osećaja dosade i zasićenja zbog nedostatka spoljašnjih podsticaja ili navikavanja na njih. Problem nastaje kad partneri prestanu jedno u drugom da pronalaze osnov za tu unutrašnju promenu i napredak, kad veza “zapne u mestu”. To se, dakle, ne događa zato što smo propustili da partnera stalno držimo zainteresovanim spoljašnjim podsticajuma, seksi trikovima i ko zna čime ne, već se iz nekog dubljeg razloga poremetila ravnoteža međusobnog rasta i napretka veze i samih partnera.
Jedna psihološka studija sprovedena na Harvardu jasno pokazuje benefit duge veze /braka i romantične stabilnosti za lični razvoj ljudi, njihovu sreću i zdravlje u kasnijim godinama života.
Ljudi koji su u svojim pedesetim godinama bili zadovoljni svojim vezama, bili su i zdraviji u svojim osamdesetim godinama. Kvalitetne i trajne veze nas čuvaju od brojnih nevolja starenja.
Zaključak
Dakle, ukoliko se ljubav iz emotivne epizode razvila do stadijuma emocija koje istrajavaju, onda duža veza definitivno znači jaču ljubav.
Dužina trajanja veze je nužan, ali ne i dovoljan uslov duboke, trajne i jake ljubavi. Postoji mnogo primera u kojima ljudi istrajavaju u nekvalitetnim vezama iz bezbroj pogrešnih razloga (strah od samoće, lična nesigurnost, mazohizam, društvena osuda, potomstvo…)
Trajnost veze doprinosi jačini ljubavi, ali samo ukoliko ta veza utiče na nas tako da stalno rastemo, napredujemo i razvijamo se, kao što se i ona sama razvija zajedno sa nama.
