Moja supermoć: nisam savršena
Za mene se velika hrabost dogodila svaki put kada sam se snažno zaletela u nove izazove, verujući u svoju supermoć. Često i nisam bbaš bila kul, ali nema veze. Život je previše kratak da bismo ga proveli pretvarajući se da smo super kul, da smo savršeni, da je sve pod kontrolom, da smo raspevani, razigrani i onda dok se pokušavamo da shvatimo šta se događa. Jedina prava valuta u ovom bankrotiranom svetu jeste ono što deliš sa drugima kada nisi kul, ima jedan citat. i svašta sam radila. Svakojake sam želje ostvarila. Mnoge sam stvari kupila. Mnogo toga napravila, mnogima štošta rekla. Mnogo volela. Mnogo maštala. Na mnogo ne sam našla rešenja, na mnogo nikako sam našla da sve može svakako. Menjala sam i vreme – kad mi je trebalo sunce, kad sam želela kišu (dobro, možda nisam baš ja menjala, ali verujem da jesam, da su me dobre sile čule i udružile se, jer su znale da nisam sama. Kad sam htela Sunce, bilo je da se pod njim više nas ogreje. Da stvorimo nešto lepo. Kad sam pitala može li kiša, bilo je kada sam htela vreme za maženje, ljubljenje i nemoramobašsadanigdedaidemo – kiša je…) Svašta sam smela, mogla i radila. Ali najveća hrabrost za mene je kada sam pokazala koliko sam zapravo ranjiva.
I nije strašno. Još imam „mišiće” da budem supermama, superžena. Razbijte svoje mitove o ranjivosti. Dozvolite joj da vas pokrene, inspiriše, podstakne da se zagledate u sebe – koje su vaše tačke otpora, koje su vaše stege, koje su vaše odluke, strahovi, visine i dubine. Ne dozvolite sbi da provedete život čekajući da budete savršeni ili neranjivi jer je napolju toliko toga što vas može povrediti, već da se usudite da se pokažete i dopustite sebi da budete viđeni. Upoznajte veliki entuzijazam, predanost, dajte sebe ako verujete da je dobar razlog, ako verujete u veliki trijumf, ali i ako ne uspe – barem ste se usudili! Biti ranjiv i nesavršen, ali svoj, odlučan, entuzijasta, drugačiji, ogoljen, otvoren, prirodan – jeste velika hrabrost. Za mene…
