Jedan od glavnih razloga nesreće u vezama je to što partneri pokušavaju ispuniti svoju potrebu za ljubavlju i pripadanjem tako što nastoje uspostaviti kontrolu nad partnerom. Umesto toga, trebalo bi da usmerimo pažnju na razvijanje svoje sopstvene moći, odnosno vlastitih kvaliteta.
Četiri osnovne psihološke potrebe
Na početku ljubavne veze najlepše se osećaju oni koji u vezu ulaze s punim poverenjem u partnera i s verom da će veza dugo trajati. To se, međutim, s vremenom menja, što je sasvim logično budući da se odnos počinje sve više temeljiti na realnim kvalitetama, a sve manje na veri i poverenju. Vrlo je teško predvideti hoće li neka veza opstati, a još je teže predvideti koliko će se partneri u vezi osećati zadovoljnima, voljenima i slobodnima.
Osećaj slobode jedna je od bitnih stavki u svakom intimnom odnosu. Američki psihijatar i začetnik realitetne terapije Vilijem Glaser smatra potrebu za slobodom jednom od četiri osnovne psihološke potrebe. Osim potrebe za slobodom, navodi i potrebu za ljubavlju, potrebu za zabavom i potrebu za moći. Mnogi osećaju odbojnost prema reči „moć” jer ih asocira na potrebu za dominacijom, no u ovom slučaju to je zdrava potreba za osećajem da smo nekome važni i da možemo ostvariti i neke svoje ciljeve.
Kontrola
Glaser smatra da je glavni uzrok nesreće u vezama to što partneri pokušavaju ostvariti svoju potrebu za ljubavlju i pripadanjem tako što nastoje uspostaviti kontrolu nad partnerom. Drugim rečima, potreba za moći postaje destruktivna za vezu te tako ugrožava i osećaje slobode i ljubavi.
Osećaj moći stičemo kontrolom. Moć i kontrola važni su svakom čoveku i ma koliko se neka osoba činila slabašnom ili podčinjenom, neće odustati od osećaja snage i stabilnosti koju dobija time što neke stvari u životu ima pod kontrolom. Uzmimo kao primer ženu koja nema primanja i oseća se podčinjeno u ulozi domaćice. Koliko god ona, možda, trpela suprugovu dominaciju, u nekom trenutku će zahtevati da one stvari zbog kojih se oseća važnom budu „po njenom”. To može biti raspored stvari u kuhinji, tačno vreme ručka ili nešto treće što se nekome može činiti nevažnim, ali njoj je važno jer joj daje osećaj reda i kontrole.
