Ponekad, na društvenim mrežama “naletimo” na fotografije drugih parova. Srećnih parova. A onda njihovu vezu upoređujemo sa svojom. Mi smo generacija emotikona. Kulture izbora. Generacija upoređivanja. Merenja i takmičenja. Da bismo bili dovoljno dobri. Najbolji. Nikada ranije nismo pred sobom imali kataloge, karakteristike Najboljih Mogućih Života. Često smo depresivni jer nikada nismo dovoljno dobri ni pred sobom ni pred drugima, jer žudimo, čeznemo, za fiktivnim savršenstvom koje postoji samo u našem umu. Životi sa Instagrama i Facebooka ne postoje. Kao ni ljubavne veze. Ipak, teško nam je da poverujemo u to, jer “dokaze” vidimo sopstvenim očima.
Tada prekidamo emotivnu vezu. Raskidamo zato što smatramo da odnos sa našom voljenom osobom nije dovoljno dobar, da nema perspektivu, budućnost. A onda opet – klikćemo, klikćemo i klikćemo po fotografijama drugih ljudi na društvenim mrežama. A onda sve ispočetka. Emotikoni. Poruke za “dobro jutro”. Initmnost. Odlaganje mobilnog telefona. Selfi fotografija srećnog para. Upoređivanje. Upoređivanje. Upoređivanje. A zatim osećaj nezadovoljstva. Svađe. “Nešto nije u redu, ali ne znam šta je to”. “Ova veza nema budućnost”. “Potrebno mi je nešto novo, drugačije”. Raskid. Još jedna izgubljena ljubav. Nova grobnica za fotografije nasmejanog para.
Nastavljamo dalje. Tražimo novo – nove ljude, iskustva, trenutke. Izvor novih zadovoljstava. Živimo svoje živote unutar 140 karaktera, zamznutih trenutaka “provučenih” kroz filtere na Instagramu, četvorominutnih video – klipova, novih iluzija.
Na kraju, možda shvatimo da je sve ono što mislimo da želimo, zapravo, samo laž. Poželimo telefonske pozive. Poželimo da vidimo lice druge osobe van grubih ivica monitora. Poželimo da se odnos sa drugom osobom razvija postepeno. Poželimo jednostavnost. Poželimo život u kom naše zadovoljstvo neće zavisiti od broja lajkova, komentara i share – ova na društvenim mrežama. Poželimo prisnost, pravu prisnost.
Pročitajte: PRAVA DAMA NE RADI OVO NA ČETU: Napiši mu ovo u poruci i završili ste!
Poželimo ljubav na kojoj ćemo raditi svakog dana, koju ćemo izgraditi zajedno sa voljenim bićem. Poželimo da upoznamo njegove/njene roditelji. Poželimo da pre nego što odemo sa ovog sveta, budemo sigurni da smo proživeli život kako treba. To je ono što zaista želimo, čak i ako nismo toga svesni.
toughtcatalog.com / savrsena.com
