Jovana Kešanski je novinarka, a svoja iskrena, pronicljiva i veoma emotivna zapažanja objavljuje na Facebook stranici. Zapratite je obavezno, jer uskoro pokreće blog.
Volim što nemaš fejsbuk, pa da mi ovde izjavljuješ ljubav i mećeš silna srca i fotke na kojima su pokloni koje sam ti kupila, da se njima pred drugima kočoperiš, dok ja sedim nemo kraj tebe na kauču.
Da me pred nepoznatim ljudima predstavljaš kao ženu bolju od svih, kojom se ponosiš i dičiš i sa kojom se “feeling love”, čisto da se zna.
Pa da ulaziš u ovu virtuelnu utakmicu, u nadmetanje čije postojanje niko ne želi da prizna “čiji muž je najbolji, čija žena je najbolja”.
Volim što nemaš fejsbuk pa da uveravaš druge kako smo skladan par koji se eto voli već 14 godina.
Što svoje osećaje nosiš i čuvaš za sebe.
Što sve svoje što te čini tako posebnim i čudno lepim nosiš sa sobom, uz sebe, i čuvaš od drugih ko neku grlicu umotanu u rever kaputa.
Volim što nemaš fejsbuk pa da se ovde hvalisaš kako mi u kući pomažeš, kako umeš oprati jednako dobro i sudove, i kupatilo, i dete, i detetovog gumenog konja, i hodnik, i šporet.
I kako si nakon toga muževniji od pola onih što sa kašikicom od jutra sede u kladionici ili kafani gledajući tuđe žene ili srednjoškolke.
Volim što nemaš fejsbuk pa da ovde pričaš koliko možeš, koliko znaš, i koliko si ambiciozan, što svoj cilj i svoje snove neko reče “tihim koracima” osvajaš.
Što ne pričaš o svom putu, već njime sigurno koračaš.
Volim što nemaš fejsbuk, jer onda bi video kako sve navedeno ja često radim.
Kako se hvalim tobom i detetom.
Kako vas u nebesa pred nepoznatim ljudima mećem, ko da samo ja imam muža i dete.
Kako svoje emocije češće nego ikada pre opisujem sa “feeling love”, kako iznad naših nasmejanih glava ispisujem “porodica”, kako o tebi i njoj ponosna priče ispredam, kako zbog tih priča pratioce i lajkove dobijam, kako sve upućuje na to da se nadmećem, iako to nikad nije moja namera.
Jer,
Naša ljubav se ne može nadmetati sa drugim ljubavima, niti se tuđe ljubavi mogu nadmetati sa ovom našom.
Ljubavi se ne nadmeću, jer se razlikuju. Niti se upoređuju, jer se uporediti ne mogu.
Svako u njih unosi ono što ima u sebi.
A ti, evo, skoro 14 godina unosiš celoga sebe, znam, osetim i onu najmanju venu i kaplju krvi.
Volim što nemaš fejsbuk, jer nije ovo mesto na kome treba da saznaš koliko si sve u mojim prošlim, mojim ovim i danima koji tek dolaze.
