“Kako da znam da li sam se samo zaljubila ili je ovo prava ljubav”, pitanje koje dovodi najviše posetilaca na veb adresu mr Šeril Pol, psihotereapeuta i autorke knjige „Svesna tranzicija: 7 najčešćih (i traumatičnih) životnih promena”.
Isto pitanje, samo sa donekle promenjenom formulacijom, glasi: „kako da znam da li je (ga) volim… dovoljno?”
Svako ko postavi sebi ovakvo pitanje, obično daje neki od sledećih odgovora:
1. Znaću da sam se zaljubila kada to budem osetila.
2. Ljubav je osećanje.
3. Jednostavno samo znaš.
4. Osećam se živa, energična. Osećaj zaljubljenosti budi ushićenje u meni.
5. Kada sam zaljubljena, želim da svaki trenutak provodim sa partnerom. Nedostaje mi kada nije pored mene.
6. Kada sam zaljubljena, nikada mi nije dosadno.
Međutim, nijedan od ovih odgovora ne opisuje pravu ljubav, tvrdi Šeril. Oni opisuju zaljubljenost, jer se zaljubljenost – po njenim rečima – definiše osećanjem za razliku od prave ljubavi koju definišemo delovanjem.
Zapravo, mnogo toga što inače ulazi u pojam zaljubljenosti predstavlja sebične potrebe. To je pokušaj da se izmeri ljubav prema tome kako druga osoba čini da se osećate, umesto opipljivih i stvarnih akcija odnosno dela koja vi činite za partnera.
