Zbog čega se javlja mamurluk?
Jako bismo uprostili sve ako bismo rekli da se mamurluk javlja samo zbog prekomerne potrošnje alkohola. Za najveći broj neugodnih posledica je kriva dehidracija – prekomerni gubitak tečnosti iz organizma. Alkohol pospešuje izlučivanje vode iz organizma. Zato dolazi do ispucalih usana, glavobolje i vrtoglavice. Zbog iritacije sluzokože želuca dolazi do problema kod varenja, mučnine i povraćanja.
Etil-alkohol je sastavni deo različitih alkoholnih pića. Nije samo etil-alkohol uzrok nastanku mamurluka. Klinička ispitivanja ukazuju na to da čist alkohol ne uzrokuje uvek glavobolje ni kod onih pojedinaca, koji inače uvek boluju od mamurluka posle pijenja. Znači, da krivce treba tražiti i među sastojcima što dotično alkoholno piće, sem etil-alkohola, sadrži. Onim sastojcima, koji daju ukus, miris, boju, itd. određenom alkoholnom piću.
Svako piće ima drugačiji ukus, miris i boju. Ono, što sve to određuje, što daje “šmek” određenom alkoholnom piću, može da pređe u dotično piće: u toku proizvodnje, prilikom skladištenja, ili se veštački dodaju razni dodaci. Sve to utiče na jačinu mamurluka. Zbog toga, dok čista alkoholna pića kao vodka i belo vino, lako mogu da se ispavaju, dotle slatka vina i likeri mogu da izazovu jake smetnje sutradan. Razni sastojci, koji se nalaze u ovim alkoholnim pićima, u organizmu pospešuju veće izdvajanje serotonina. Serotonin igra važnu ulogu u nastajanju osećaja i osećaja bola. Ako u organizmu ima previše serotonina, osećamo glavobolju i opštu malaksalost, zatim širenjem krvnih sudova u već dehidriranom organizmu još više smanjuje krvni pritisak, što utiče na slabije snabdevanje mozga kiseonikom. Pivo i belo vino ne menjaju mnogo koncentraciju serotonina u organizmu.
Ne propustite: Naučite ih na vreme: Lekcije o novcu koje svako dete treba da zna!
Znači, nije dovoljno samo obratiti pažnju na količinu popijenog pića, već i na vrstu.
Centralni nervni sistem za vreme bombardovanja alkoholom ulazi u fazu veštačke, alkoholom izazvane otupljenosti i potiskivanja svojih funkcija. Po prestanku pijenja ona se ne vraća u svoje normalno stanje, nego “odskoči” u suprotnom pravcu: u fazu preterane nadraženosti. To je kao kada pritisnemo jednu oprugu (“feder”), pa je otpustimo. Ona se ne vraća u svoje prvobitno stanje, nego odskoči i rastegne se jače nego što je bila u običnom stanju. I tek posle toga dođe u svoje redovno stanje.
Šta utiče na jačinu mamurluka?
Kako će izgledati mamurluk i kako će se on podnositi, zavisi od niza faktora. Težina znakova zavisi od toga koliko osoba podnosi alkohol i koju količinu je popila.
Prvo da krenemo od toga, koliko osoba podnosi alkohol. To znači, da u opštoj slici i težini mamurluka važnu ulogu igraju i lična svojstva čoveka koji se opio:
Naviknutost ili nenaviknutost na alkohol – Ko nije naviknut na alkohol ima sutradan izraženiji mamurluk od onog ko je naviknut, bez obzira na popijenu količinu pića. Dešava se da ko inače ne konzumira alkohol, ako zbog nekog razloga popije piće, opije se od jedne čaše vina ili jedne flaše piva. On sutradan ima teže simptome mamurluka, nego neko ko svaki dan samo doliva. Deca i adolescenti su osetljiviji na dejstvo alkohola nego odrasli. Jedan od razloga se krije u tome što imaju manju telesnu težinu nego odrasli. Drugi razlog je u tome, što kapacitet razgradnje alkohola u jetri manja je kod onih koji ne upotrebljavaju alkohol.
Individualna podnošljivost alkohola – To znači da neko može više da popije a da se ne opije, a neko manje. Neko može “bure da popije”, pa da se ne opije. To zavisi od samog organizma, od telesne građe, visine i težine, konstitucije, itd. Naravno, ako se jače opijemo, organizmu treba više vremena da razgradi alkohol, a samim tim i mamurluk je jačeg intenziteta i traje duže.
Građa i način funkcionisanja vegetativnog sistema – Ljudi koji pate od raznih oblika neuroze, latentne depresije, ljudi koji su inače skloni da sebi postavljaju krute socijalne i moralne zahteve, mogu u mamurluku trpeti teške depresije, kajanja pa i strah.
Ovde moramo još nešto napomenuti. Noć provedena u dobrom raspoloženju i sama može da izazove glavobolju zbog nespavanja i zbog remećenja dnevnog ritma. A sad zamislite sledeći prizor: Vreme je godišnjih odmora. Vi ste na letovanju. Opušteni. Imate svo vreme ovog sveta. Večerate u restoranu i slušate muziku. Uz obilnu večeru popijenu veliku količinu alkoholnog pića najverovatnije nećete ni osetiti. A takođe ni mamurluk.
Težina znakova mamurluka zavisi i od toga koju količinu alkohola je osoba popila. Što više unesenog pića, to jači mamurluk. No i vrsta i sastav popijenih pića nikako nisu bez značaja. Mešanje raznih pića, razne koncentracije, povećava mamurluk. Naročito pijenje veštačkih pića prouzrokuju velike nevolje sutradan.
Ovde moramo progovoriti još o nečem jako važnom. O pušenju. Znate da se svuda puši: na ulici, na javnim mestima, skupovima, na radnom mestu, u restoranu, u kafićima. Bilo gde da se izađe u “život”, da li u kafiće, restorane, disko-klubove, ili na privatne žurke, sem konzumiranja alkohola, prisutno je i pušenje. I to u takvoj meri, da je posle par sati prostorija obavijena gustim dimom. Pušenje daje svoj značajan doprinos mamurluku i lošem stanju koje se oseća sutradan posle pijenja, jer ono čini trovanje dvostrukim. Znači, da se na otrovno dejstvo alkohola nadovezuje otrovno dejstvo nikotina. I tako se organizam dvostruko truje. Moramo znati da nikotin ne truje samo preko popušenih cigareta, nego i preko duvanskim dimom zagađenog vazduha u kojem se obično satima sedi ili igra.
