Ako je jednome rđavo, svima je nedobro, a ljudi to ne razumeju – glupi su i kratkovid
Ova poučna priča preuzeta je iz knjige Pojuće srce – knjiga tihih sazrcanja čuvenog ruskog mislioca i religioznog pisca Ivana Iljina, piše BastaBalkana.com
“Juče je navratio moj sused – dušu svoju da olakša. Posedeo je kod mene oko pola sata, dugo palio svoju isušenu lulu i na kraju mi rekao ono najvažnije što mu je ležalo na srcu.
“Moj otac, znate, bio je veoma dobar čovek. Davno ima kako je umro, ali kad ga se čovek seti, na duši mu je toplije i svetlije. Bio je, razumete li, krojač; dobar krojač, majstor svog zanata; umeo je tako da kroji odelo – samo da ga gledaš.
Кod njega su mušterije dolazile i iz susednih gradova, i uvek su bivali veoma zadovoljni: kad osmotriš odoka, kao da ništa posebno ne vidiš, ali kad se zagledaš dublje – to je prava umetnost. I uvek je saosećao sa svim ljudima.
Šije, tako, pevucka nešto tužno, a onda, odjednom, veli: “Juče su susedi Mitrevnu na pravdi Boga uvredili, ne valja to, svi su pred njom krivi”. Ili: “Petru Sergejeviču bi trebalo za praznik nešto da obuče, valja mu štogod sašiti”… I opet šije…nastavak na sledećoj stranici…
