Bogojevljanje u zapadnom svetu
Bogojavljenje se slavi 6. januara, odnosno 19. januara kod crkava koje se drže julijanskog kalendara. Zapadni hrišćani uglavnom na taj dan slave posetu trojice mudraca mladom Isusu, i Isusovu fizičku pojavu pred inovernicima. Istočne crkve slave krštenje Isusovo, koje je obavio Jovan Krstitelj u reci Jordan, koje se obeležava objava svetu da je on Sin božji.
Verovalo se i da vreme na Bogojavljenje predskazuje kakvo će vreme biti preko cele godine. Ako sutra bude jak mraz ili pada sneg, godina će biti rodna. Ako pak, bude vedro, biće sušna godina. Ukoliko 19. januar bude kišovit, cele godine će biti dosta padavina i poplava.
Većina običaja i obreda je podstaknuta željom za zdravljem, pa je bilo uobičajeno, da se onaj ko je zdrav, izjutra, pre izlaska sunca, okupa u reci. Odatle potiče i današnja praksa plivanja za Časni, Bogojavljenski krst. Veruje se da će osobu koja ga prva dohvati tokom cele godine pratiti naročita sreća.
U mnogim srpskim selima još uvek je veoma živo predanje po kome u noći pred Bogojavljenje, na jedan trenutak. Ko u tom trenutku zahvati vodu imaće lek za sve bolesti do kraja života. Ko ne stigne u tom trenutku, vodu zahvata sutradan izjutra, kad se u mnogim mestima voda krsti, pa se Bogojavljenje zove i Vodokršće.
U gradovima, stari običaji vezani za Bogojavljenje sada su već zaboravljeni. U današnje vreme narod ode u crkvu za osveštenu vodicu.
Pogledajte kako je izgledalo plivanje za časni krst na Adi Ciganliji prošle godine:
dnevno.rs
