Da li ste se ikada zapitali ko je bio čovek koji je uticao na to da marihuana postane ilegalna?
Ako ste mislili da su naučnici u nekom trenutku, u najboljem interesu građana shvatili negativne uticaje marihuane na zdravlje i da je to glavni razlog, prevarili ste se.
Kanabis je zabranjen 30-ih godina prošlog veka iz ekonomskih razloga
Prohibicionistički karakter regulacije njenog uzgoja, prerade i upotrebe na međunarodnom nivou tokom 20. veka u znatnoj meri je predstavljao ishod američkih pritisaka. 1930-ih godine Američka hemijska korporacija DuPont je započela proizvodnju sintetičkih materijala (plastika, celofan, celuloid, metanol, najlon, teflon…) od nafte i uglja, nakon čega je lobirala da kroz Kongres prodje zakon kojim bi se uzgajanje konoplje teško oporezovalo. Od 1934. do 1937. godine naručivani izmišljeni novinski članci protiv konoplje, za koju je tada uveden izraz “marihuana”, iz meksičkog slenga, sa namerom da se zastraši javnost. Negativna medijska kampanja trajala je tri godine. U tom periodu su snimljeni i filmovi kao “Cigara ludila” (1936) “Marihuana – tajni ubica mladih”, (1935) i “Marihuana: Djavolje seme” (1936). Konačno, 14. aprila 1937. godine u SAD je donet protektivni zakon o oporezivanju uzgajivača Canabis sative (pod imenom marihuana). Zakon je oporezivao stotinu dolara na jednu uncu konoplje i oporezivao bilo kakvu komercijalnu prodaju, što je konoplju brzo učinilo nekompetitivnom na tržištu.
U Službenom listu SFRJ iz 1964. u potpunosti je objavljena “Uredba o ratifikaciji jedinstvene konvencije o opojnim drogama” u kojoj se pod izrazom “biljka kanabis” označava svaka biljka vrste “kanabis”, bez izuzetka. Sedamdeset i tri države su potpisale dokument, kojim su konoplju, značajnu industrijsku sirovinu, pretvorili u nelegalnu drogu.
Direktno zaslužan za zabranjivanje marihuane u svetu bio je Hari Anslindžer
Godine 1929. čovek koji se zvao Hari Anslindžer je stavljen na poziciju šefa odeljenja za prohibiciju u Vašngtonu, ali prohibicija alkohola se pokazala kao neuspešna. Gangsteri su preuzeli čitave zone, a alkohol, koji su sada kontrolisali kriminalci, je postao još gori jer su se u tajnim destilerijama pravile opasne mešavine.
Tako se prohibicija napokon završila, a Hari Aslindžer se uplašio. Bio je na čelu ogromne vladine mašinerije, a nije imao šta da radi. Dotle je govorio da kanabis nije problematičan. Objašnjavao je da ne škodi ljudima i izjavio da “ne postoji apsurdnija zabluda od ideje da ljude čini nasilnim”.
A onda odjednom je njegovom odeljenju bila potrebna nova svrha postojanja i – promenio je mišljenje.
Objasnio je javnosti šta će se desiti ako puše marihuanu.
Prvo ćete pasti u “besni delirijum”. Onda ćete početi da “sanjate erotske snove”. Zatim ćete “izgubiti povezanost misli”. Na kraju ćete stići u “neizbežnu slepu ulicu – ludilo”.
Marihuana pretvara čoveka u “divlju zver”. Kada bi je izneli pred Frankeštajna, upozorava Aslindžer, čudovište bi momentalno umrlo od straha.
Hari Aslindžer je postao opsednut posebno jednim slučajem. U Floridi, dečak Viktor Likata je sekirom iskasapio svoju porodicu. Aslindžer je Amerikancima objasnio da će se “to desiti ako pušite demonsku travu”. Ovaj slučaj je postao ozloglašen, a roditelji u Americi su postali prestravljeni.
Kakav dokaz je imao Aslindžer? Ispostavilo se da je u to vreme pisao 30 vodećih naučnika, i pitao ih da li je kanabis opasan i da li ga treba zabraniti.
