– U muško-ženskim odnosima stvari često nisu jasne, a dodatno ih komplikuje pitanje – kako da se postavimo prema prošlosti? Ako je se sasvim odreknemo, počne da nas kopka sumnja da li smo se ljudski poneli jer smo izbrisali ime i prezime osobe koju smo voleli. A s druge strane, ako sa njom nastavimo da održavamo kontakt, neko od nas će se ponadati da bismo mogli da se pomirimo. Iako je ljubav prošla – kaže klinički psiholog.
Panović smatra da u tom slučaju obnavljanje veze može da se tumači kao linija manjeg otpora, jer smo se u nedostatku hrabrosti i odlučnosti da krenemo dalje, vratili korak nazad. Međutim, on dodaje da ne bi trebalo da generalizujemo pozadinu ovog poteza.
– Ponekad par tek posle raskida, družeći se, shvati da je pogrešio. Nisu retki slučajevi kada požele da se pomire, uočivši da su emocionalnu zrelost stekli tek posle raskida. Nekad je prosto potrebna pauza u ljubavi, da bi se uz prijateljska ćaskanja sklopile kockice. To, dakle, može da bude zaista dobra odluka, zato druženje posle prekida ne smemo uvek da osuđujemo – kaže Vlajko, dodajući da je upoznao čoveka koji se tri puta ženio istom ženom, jer mu je toliko trebalo da shvati da je ona ta prava.
Međutim, održavanje prijateljstva posle raskida može da bude pogubno kada počnemo da izlazimo sa nekim novim. Taj “treći” može, s pravom, da zaključi da je u pitanju sumnjivo prijateljstvo bivših ljubavnika, što je obično alarm za uzbunu, koji kaže da sa prošlošću moramo da raščistimo. Jer, novi partner i te kako može da se oseća ugroženo ako zna da se družimo sa nekim koga smo do juče voleli. Ljubomora je tu gotovo neminovni pratilac.
– Tada se uglavnom “opraštamo” od prijateljstva sa bivšim, kako bismo ispoštovali sadašnjeg. Pravilo je da ukoliko se novi partner loše oseća, moramo da preispitamo primerenost i pravu prirodu odnosa sa starom “pričom”. Tu očigledno nisu čista posla – kaže Brošova, dodajući da nije fer da neko koga smo pozvali u naš život trpi zbog bivših.
