Oproštaj znači odustajanje od nade za drugačijom prošlošću. To je shvatanje da se sve završilo, prašina se slegla i uništeno se nikada više ne može vratiti u prvobitno stanje. To je prihvatanje toga da ne postoji magijsko rešenje da se nadokadi učinjena šteta. To je shvatanje kao: da, uragan je bio nepravedan, ali vi ipak morate da živite u svom razrušenom gradu. I nikakva ljutnja neće ga dići iz ruševina. Morate to da uradite sami.
Oproštaj znači prihvatanje lične odgovornosti – ne za izazivanje uništenja, već za čišćenje. Ta odluka da se povrati svoj mir naravno da je prioritetnija od ometanja nečijeg drugog.
Oproštaj ne znači da je krivica tih koji su vas povredili iskupljena. On ne znači da treba da se sprijateljite sa njima, osećate simpatiju prema njima ili odobravate to što su uradili. To samo znači prihvatate da su oni ostavili trag na vama. I sada ste primorani da živite sa tim teretom. To znači da ste prestali da čekate čovjeka koji vas je slomio, da vrati nazad sve kako je bilo. To je odluka da se izleče svoje rane, bez obzira da li će ostati ožiljci. To je odluka da se krene dalje sa svojim ožiljcima.
Oproštaj nije pobeda nepravde. Radi se o stvaranju svoje pravde, svoje karme i svoje sudbine. Radi se o tome da ponovo stanete na svoje noge sa odlukom da ostatak svog života nećete biti nesrećni zbog onoga što vam se dogodilo. To znači hrabro koračanje u budućnost, sa svakim ožiljkom i bezobzirnošću koji su nastali na putu. Oproštaj znači da nećete dozvoliti da vaši ožiljci opredeljuju vašu budućnost.
Oproštaj ne znači da ste odustali. Oproštaj znači da ste konačno spremni da prikupite snagu i krenete dalje.
Heidi Priebe/ bebamur.com
