Odustajem od toga da odustajem od sebe. Koliko sam samo puta odustala od nečega što je važno za mene i moje zdravlje jer sam uvek pomislila da bi to vreme i taj novac trebalo da uložim u brigu o drugima. E pa znate šta – meni je toga dosta! Ja sam jednako važna kao i vi!
Odustajem i od toga da se osećam krivom ako sebi želim nešto da priuštim. Već sam dugo jedna od onih koja stavi nešto u korpu i do trenutka dok ne dođem na blagajnu tu stvar već zamenim nečim što će biti potrebno nekom drugom članu porodice. Vi već imate previše, a meni stvarno treba dobra šminka koja će prekriti godine i stres na mom licu.
Odustajem od toga da mi deca upadaju u kupatilo kad god stignu (čitajte – uvek) – želim svoj mir i svoj prostor, pa makar samo prala zube. Zaslužujem to jer sam živo biće kojem je potrebna barem mrva vlastite privatnosti.
Odustajem i od toga da sam stalno narogušena, ljuta, nervozna, živčana, isprovocirana jer tako jednostavno više ne mogu da funkcionišem. Želim da budem srećna, zadovoljna i spremna svojoj porodici zaista da dam maksimum. Zato i odustajem od svega navedenog jer sam dosad sve to radila da zadovoljim druge, a zapravo sam samo zanemarivala sebe. Zato sam postala senka one prave mene kakva želim da budem.
Zato, dragi moji, odustajem od svega navedenog jer vama nije potrebna sluškinja, već treba da imate jednu srećnu i zadovoljnu mamu.
Odustajem od “Mama, mama, mama!” da bih mogla da budem – mama.
