S tobom ne znam na čemu sam. Svaki put kada smo bliski, ponašaš se kao da želiš da vratiš vreme. Provociraš me, zavodiš, grliš i ljubiš, a zatim se ponašaš kao da se ništa od toga nikada nije desilo. Ponašaš se kao da smo dva stranca, a oboje znamo da je to laž. Oboje znamo da nas veže nešto posebno. Oboje to osećamo, ali ne izgovaramo na glas.
S tobom ne znam na čemu sam. Danima me opsedaš porukama, a zatim se ne udostojiš da odgovoriš ni na jednu. Ima dana kada me moliš da se vidimo, ali i onih kada mi serviraš jadne izgovore i opravdanja ne bi li izbegao naš susret. Menjaš svoje mišljenje preko noći i to me izluđuje.
S tobom ne znam na čemu sam. Nismo u stanju da ozbiljno razgovaramo. Uvek flertujemo i zabavljamo se pričajući o stvarima o kojima i nemamo puno da kažemo, osim pustih i ispraznih reči. Naš odnos je površan, na kraju dana svodi se na pričanje viceva, komplimente i upućivanje zavodničkih pogleda.
S tobom ne znam na čemu sam jer tvoja dela nemaju dodirnih tačaka sa tvojim rečima. Kažeš mi da sam predivna, a minut posle zavodiš drugu devojku ispred mojih očiju. Kažeš da voliš da provodiš vreme sa mnom, a zatim nestaneš i ne javljaš se. Ne mogu da se pouzdam u tebe, ni u jednu reč koja silazi sa tvojih usana i kontrira svim tvojim postupcima.
