Uprkos svim problemima koje je imao, uvek bi dolazio u našu kući nasmejan, a takav bi iz nje i odlazio. Uz sve to, moje je dete uvek činio srećnom, a on sam nikad nije imao šansu da bude dete.
Nakon što su se emocije smirile, odlučio sam dečku da dam ključ naše kuće, preuredio sam sobu za njega, platio mu školovanje i rekao mu kako od njega očekujem da se svako veče vrati u našu kuću.
reklame
To je bilo 2000. godine. Danas moj novi sin i kćerka imaju vrlo uspešan zajednički posao i rodili su mi tri predivna unuka.
Život je nepredvidiv, ali pre svega lep.”
alternativainformacije.com
loading...
