Dora Mar je bila jedini fotograf koji je uspeo da zabeleži stvaranje Gernike od njene početne do finalne faze, a čak je i radila na “nogama i glavama” na ovoj poznatoj slici. Iako sa velikim izgledima da postane proslavljeni fotograf, Dora se na insistiranje Pikasa potpuno odrekla fotografije i vratila slikarstvu.
Pikaso, iako umetnik, nije cenio koncept moderne fotografije ili mu to sujeta jednostavno nije dozvoljavala. Dorine slike su u tom smislu, više ličile na imitaciju Pikasa, nego na osobena i umetnički slobodna dela. – “Muškarci su kradljivci ideja, a Pikaso je veliki otimač” – izjavila je Dora Mar jednom prilikom. Ovaj podatak može donekle sugerisati da je Dora uticala na Pikasov rad, te da je svoje ideje nesebično delila sa njim, iako je, kako ona kaže, “rezultat uvek bio samo Pikaso”.
Dora je Pikasa okarakterisala i kao “genija, život i razdor”. Govorila je da je između njega i nje bila “luda ljubav, a da je, kada se ona povukla, ostalo samo ludilo”. – Dao mi je besmrtnu lepotu ikona iz muzeja. Doneo mi je užitak i propast. Pripisuju mi da sam izjavila kako nakon Pikasa postoji još samo Bog. Ne sećam se da sam to rekla, ali nikada to nisam prestala da mislim – rekla je umetnica.
Dora, žena tužnih očiju
Najverovatnije je da je uzrok depresije bila nemogućnost Dore ima decu za šta se pričalo da je odgovorna njena majka koja ju je u detinjstvu tukla i maltretirala. Njen otac, Josip Marković, poznati jugoslovenski arhitekta, preselio se sa suprugom u Buenos Ajres gde je projektovao neke čitave kvartove ovog grada. Dora Mar, tada još uvek Teodora Marković, ostala je sa babom i dedom. Ova otuđenost od roditelja i nedostatak pravog doma, kao i činjenica da je mladost provela u konstantnim putovanjima, uticaće kasnije na njenu anksioznost, depresiju i nadasve gubitak sopstvenog identiteta.
Pikaso je opisuje kao “ženu u suzama” ili kao “lepu i tužnu Doru” čiji ga lik i ponašanje inspirišu. Zbog nje je naslikao “Ženu koja plače”, ali i druge slike na kojima je takođe vidljiv Dorin tužni izraz lica. Samo slika Dore Mar sa mačkom prodata je 2006. godine za 95.2 miliona dolara.
Pikaso je govorio da nikada ne bi mogao da naslika Doru koja se smeje. Na njegovim slikama, njeno lice kao da je iskrivljeno od bola i gorčine i rascepljeno polujasnim linijama. Pikaso je prikazuje kao lepu, usamljenu, mističnu, zamišljenu ženu, sa dubokim tužnim očima, piše Akuzativ.
Posle raskida sa Pikasom, Dora je doživela emocionalni slom i dugo se oporavljala. Vodila je samački život, izolovana od prijatelja i sveta kojem je ranije pripadala. Pikaso ju je ostavio zbog četrdeset godina mlađe Francuske slikarke Fransoaz Žilo. Nakon raskida, Dora je živela potpuno sama u svom stanu u Parizu, okružena predmetima koje joj je Pikaso poklonio. Nakon smrti u jednoj pariskoj bolnici u leto 1997. godine, u stanu Dore Mar pronađeno je ogromno bogatstvo – više od 130 predmeta koje joj je poklonio Pikaso (10 ulja na platnu, brojni crteži, skulpture, knjige, oslikani nakit…) Na aukciji koju su sledeće godine pokrenuli naslednici, skupljeno je gotovo 35 miliona evra. Iako je nakon raskida s Pikasom živela vrlo skromno, Dora Mar nikada nije prodala ni jedan jedini predmet.
Njene fotografije, koje su takođe pronađene, dostigle su veoma visoku cenu na tržištu umetnina. Ipak, na njenoj sahrani pojavilo se svega sedam ljudi.
