“Zbog raka na mozgu završila sam na operaciji, a nakon tri dana probudila se u mrtvačnici”, otkriva Tatjana i prelazi na najvažnije – o tome kako je njen duh prošao raj, čistilište i pakao!
“Nakon što sam videla pakao i raj i stajala na podnožju Božjeg prestola, uletela sam u svoje telo uz veliku patnju i bol. I tada sam ugledala sobu, pločice na zidovima, ženu u beloj suknji i vodu prolivenu na podu. Žena je upirala prstom u mene u totalnom šoku, nije mogla ni reč da izusti”, opisuje Tatjana.
“Ta žena je prebledela, a zatim počela da viče. Upitala sam je Zašto ti vičeš, mene sve boli, a ona je sva izbezumljena odjurila iz mrtvačnice”, kaže Tatjana. Bilo joj je hladno pa se ogrnula ćebetom kojom je bila prekrivena.
Tatjana opisuje i putovanje kroz raj i pakao. Sve je počelo u operacionoj sali nakon što je duša napustila telo. Stajala je pored stola i gledala kako je oživljavaju. Kolegi hirurgu vikala je da ne želi natrag u telo. Nakon što se on nije obazirao krenula je niz bolnički hodnik. Na njegovom kraju videla je supruga na kolenima kako se moli za njeno ozdravljenje. Pokušavala je da mu kaže da je dobro i da se ne brine, ali on nije čuo, poput scene iz filma Duh.
“U jednom trenutku našla sam se u tunelu koji je bio hladan, taman i vlažan i osećala sam kao da hodam po močvari, ali sam na kraju ugledala svetlost i tačno sam znala kuda idem. Svetlost je bila predivna i jarka. U njoj su se nazirali obrisi čoveka u beloj haljini koja je lepršala. Pomislila sam da je to Isus Hrist. Kad sam došla pred njega pala sam na kolena, a on mi je rekao: Ustani, nisam ja Hrist. Predamnom ne smeš da klečiš, ja sam anđeo, poslao me je Bog”, priča Tatjana.
Ona dodaje da ne zna zašto je Bog baš nju izabrao. Zašto ju je usmrtio, a potom joj pokazao raj i pakao i dao joj zadatak da svedoči u njegovo ime, da prenosi svima njegovu dobrotu.
“Lagala sam, nisam bila pokorna, kažnjavala sam i tukla decu. Učila sam ih da se boje Boga, ali ne i da ga ljube. Nisam bila aktivna u crkvi, znala sam da budem prepredena. Puno toga je bilo. I kad sam Ga susrela, otvorio mi je Knjigu mog života i videla sam sve što sam radila, što sam govorila i mislila”, priča Tatjana.
Božji presto osvetljavao je sve oko sebe. Htela je da pogleda Bogu u lice, ali nije uspela. Anđeo koji ju je vodio celim putem položio je ruku na njenu glavu i nagnuo je dole. Pala je na kolena…
“Rekao mi je da niko živ nije video lice Gospodnje. Da onaj ko je video Hrista, video je i Oca i obratno”, nastavlja Tatjana. Tada joj se, kaže, obratio Bog i upitao je šta je ona za njega učinila. Tatjana je odgovarala da se stalno molila.
“Zatim su dva anđela otvorila jedna svitak i videla sam sebe kako čitam Bibliju, ali selektivno i to samo ono što mi se sviđa i da zapravo nisam razmišljala o tome što tamo piše. Čitala bih stihove, a razmišljala o tome kako moram da idem na posao, odvedem decu u vrtić, šta da skuvam danas. Molila sam i uvek tražila nešto, ali nikad nisam zahvaljivala. Rekao mi je da bih čula njegov glas da sam istraživala Sveto pismo”, objašnjava Tatjana.
“O, Gospodine, oprosti mi, rekla sam mu i kao malo dete počela da jecam, a on mi je odgovorio da su mi gresi oprošteni zbog smrti njegovog sina na Golgoti. I tada sam pred sobom ugledala Golgotu i ostala užasnuta. U svetini koja je vikala Razapni ga, bila sam i ja. Bog mi je tada rekao da su moji gresi bili tamo. Tada sam rekla da neću grešiti više”, priča doktorka.
Duše na nebu ne vide pakao, on je za njih zatvoren. Vide zemlju i svoje bližnje za koje mole na podnožju Božjeg prestola. Bog joj je pokazao nebo kako se otvara. Ugledala je zemlju i jasno videla svaku osobu na njoj. Pokraj svakog čoveka bio je anđeo i demon koji bi zapisivali svaku reč i misao. Videla je, kaže, mnogo ružnih lica i pitala je Boga otkud svi ti ružni ljudi.
