Jel ti hoćeš da mi raskinemo: Opšte je poznato da žene pričaju više od muškaraca. Mnogo više. Brzoplete smo, ne razmislimo dobro pre nego što kažemo nešto i zato se uvalimo u veliku nevolju. Retko koja žena zna kad je dosta i kad treba da stane. Možda bismo stvarno mogle malo više da ćutimo. Naše sposobnosti da pogodimo pravo vreme i razlog za svađu su fenomenalne.
Konačno si dočekao početak utakmice, taman si uzeo pivo i kikiriki, misliš ,,Uživancija“. Opustiš mozak, isključiš se iz svega, kad čuješ neki zvuk, neke smetnje… Proveravaš TV, sve je okej, nije do njega. Mobilni nije, isključen mu je ton. Okrećeš se i vidiš nju pored sebe, ispušta neke neartikulisane zvukove, razumeš samo neke delove: utakmica, prekini, razgovaramo, pogledaj me, kreten… “Da li stvarno moraš sad, ženo?!”
Namerno. Nas nerviraju utakmice, nervira nas kad gledate, kad se unesete toliko da vam ništa drugo nije bitno, pa vam namerno smetamo. Nije da ne može da sačeka sat vremena ili dva, nego neće.
Ljubavi, maco, kuco, srećo, pile… “Zašto moramo non stop da se mazimo? Imam ja i druge obaveze, ne mogu ceo dan sa njom da se mazim. I da li mora to pred društvom? Posle sam papučar, svi me zezaju”. Realno, čovek je u pravu. Nije baš svaki trenutak za to.
Umemo i da pogodimo trenutak. Kad si nervozan, retko koja žena ume da te smiri, uglavnom će još više da te iznervira. Npr.besan dođeš kući s posla, a ona počne da te napada kako za nju nikad nemaš vremena, jer se prethodno iznervirala zbog neke stvari koju si slučajno stavio na pogrešno mesto, dva milimetra ulevo.
“Za mene nemaš vremena, a za druge imaš? Marko može ceo dan da bude sa Jovanom, a ti sa mnom ne možeš. Kao da samo ti radiš. I koliko puta treba da ti kažem da ovo ne stoji ovde?! I kad misliš da popraviš mašinu?! Ni za to nemaš vremena?! A imaš vremena da gledaš fudbal?! To što ja perem na ruke pa me bole ruke, i kičma, i sve, to nema veze?! Kakav si ti kreten! Misliš samo na sebe! Uopšte ne misliš na mene! I šta hoće ona mala od tebe?! Šta ona ima tebe da gleda?!”, i tako dalje, rasprava naravno nije gotova.
Mi smo uvek (ne)obaveštene, znamo gde si i s kim si, čak i kad ne znamo. Ako nam ne jave agenti CIA, BIA, javiće nam sestra od tetke po majci, treće ili četvrto koleno, nije sigurno. Ako nam ne javi ona, znaj da nam je familija velika. A ako nam baš niko ne javi, izmislićemo.
– Rekao si da nećeš da izlaziš u grad, a konobar, Natašina rođaka, njen brat peto koleno, drug momka njene najbolje drugarice iz detinjstva i zlatni retriver su te videli da si pričao sa nekom.
– Bilo je neplanirano, kasno su me iscimali i izaš’o sam.
– A što mene nisi zvao?
– Pa, bilo je kasno, rekla si da ćeš ranije da legneš.
– Pa, šta ako sam rekla?! Mog’o si da me pozoveš?! Ali nisi, bio si zauzet, a znam ja s kim! Jel’ ti misliš da sam ja glupa?! Kretenu! Nećeš moći sa mnom tako!
Nauči kad treba da staneš, nije sve vredno svađe. Te sitne čarke i to što ga napadaš zbog sitnice će ga oterati od tebe. Posle ćeš sa retriverom u grad.
“Ona ne zna šta hoće, sa Markom je, a viđa se sa Ivanom, mislim, stvarno nije u redu. Još, juče kad smo izašle, ona je obukla onu crnu haljinu sa onim crvenim cipelama, sačuvaj, bože. A ljubomorna je na Milicu žestoko. A znaš šta mi je Jovana rekla za njenog brata od tetke po majci? Videla ga je u gradu sa onom malom što joj je tata onaj budža, bio je sa onom matorom što je bila sa onim crnim, bratom onog plavog što vozi BMW, znaš ih”.
Previše priče. Zar nisi skontala da oni ne vole previše da pričaju? Pogotovo ne vole naše ženske razgovore, ogovaranja i tračeve. Dobro, žene, ne branite se sad rečenicom ,,Oni su veće tračare od nas“, ogovaraju i oni, ali nekako suptilnije od nas, mi smo otvorenije, ne biramo ni vreme ni mesto. Sigurno ga ne zanima koja je bila sa ovim, onim, gde, kad, kako, zašto-previše informacija.
Ono što je tipično za nas jeste ogovaranje njegove bivše devojke i postavljanje pitanja o njoj. “Šta si ti video na njoj? Kako si mogao da budeš sa njom?
Što ste raskinuli, kada, kako? Što si je varao? Ona je tebe varala? Jel’ sam ja lepša od nje? Koja je bolja? Nju si više voleo. Ti nju još uvek voliš. Zašto si sa njom išao na more, a sa mnom nećeš da ideš? Nju si upoznao sa roditeljima, a mene nisi! Njoj si za rođendan kupio prsten od belog zlata, a meni minđuše od srebra, mene manje voliš. Videla sam ti danas bivšu, bila je sa nekim tipom, a on je dvaput stariji od nje. Ma, sponzoruša. Prava seljanka”.
